Učitelj

Зети ни АИ ан

“ ЕР РННЦННИ

Лажна школа 17

Нажалост, није могућно.

Школа је установа у којој омладина мора и треба да изучава науку, а учење је само собом мучан и досадан посао. Научници, који истражују научне истине и стварају научне системе, јесу прави мученици и робови тешких дужности, које их изнуравају до самопрегоревања. Они су често жртве племенитих амбиција које их распињу за заједничко добро свих људи. Срећа је велика што ти великани себе не сматрају мученицима, већ задовољним неимарима боље човечанске будућности. Када би и они радили само зато што морају, прогрес би био немогућан. Али како је скуп тај прогрес! Заваљени удобно на своме седишту, возимо се железницом с једног краја света на други, а никад нам ни на ум не пада да се запитамо, колико је Џорџ Стефенсон имао муке док је локомотиву пронашао, и шта би било с нама и нашим напретком кад не би било железнице.

Стојећи крај прозора посматрамо мирно аероплан како спретно плови по небеским висинама, али никад и не помислимо колико је глава разбивено и колико је крви проливено док је људски дух саградио апарат за летење. И тако је са сваким проналаском и сваком научном тековином. Свака је

наука суморна хронологија бескрајна низа непроспаваних

ноћи, нервних исцрпљавања, умних напрезања, душевних

татња и личних трагедија.

Само по ту крваву и очајну цену стекли смо ми оно што се зове знање. М када се сад од ученика у школи захтева, не да преживљава муке научника, већ да прима на знање најопштије научне резултате, које су они открили и сакупили уз колосалне жртве, онда похита читав табор растужених педагога, који кукају над главама ученика тражећи нову школу, у којој се младеж неће мучити научним апстракцијама. Али треба једном бити начисто с тим да се школа уопште не може учити, ако се за њу не поднесе неки данак у мозгу и нервима. Школа без муке јесте лажна школа која нигде на свету не постоји, какви било се наставни методи употребљавали и какви било се школски системи измишљавали. Школа у којој би, место зноја и напора, царовала пријатна дистракција, не би била никаква школа, већ проста творевина фантазије, којој у пракси не одговара никаква стварност. Ако би негде и постојала, сигурно је да не би била ни од какве користи. Насупрот школским реформаторима, који траже лаку и пријатну школу, у којој ученици раде по својим ћудљивим расположењима, под режимом неограничене слободе, ми тражимо школу, у којој ће се ученици духовно напрезати, телесно уздржавати од свих примитивних наслада а морално

„дисциплиновати до немилосрдног угушивања свих прохтева

који ремете хармонију школске заједнице. Кад нас не би Учитељ 2