Učitelj

30 Крста Јонић.

личности. Као културна радња у циљу формирања субјекта у доба његовог развијања, образовање се врши уношењем објективних вредности у детињу душу. Где се, дакле, објективне вредности здружују са субјективним вредностима, постаје процес образовања. Познати педагог Георг Кершенштајнер дефинише задатак образовања овим речима: „Образовање је културни акт људског друштва, којим се детету пружају извесна културна добра тако, како би та добра и њему по мери његових способности ослободила онај максимум културне енергије, потребне за остварење могућег циља људске заједнице.“ С гледишта културе, дакле, главни циљ и школског образовања јесте да се одреди како значај појединих објективних вредности из области материјалне и духовне културе, које треба ученици у облику наставе да усвоје, тако и значај субјективних вредности, које треба код њих развијати.

Пре свега треба знати да ниједна култура не може постојати без живих носилаца, без људи. Она непрестано потребује „актуализирање“ у доживљаје и дела. За одржање и даље усавршавање културе потребна је не само душа, која разуме, осећа, уме и хоће, већ и животна енергија, која има извор у телесном здрављу. На телесном здрављу почива и духовно и морално здравље. Слаб и болестан организам нема услова за стварање културе, која поставља идеале и испуњава дужности ради чувања духовних вредности. Из историје је познато пуно примера, да висока објективна. култура неминовно најпосле остаје без дејства, ако нема људи, који ће је одржати и да биолошки основ културе брже остари него сама култура, која на њему почива. Да се наше време осећа старим, сведочи јако наглашавање виталитета у Европи и Америци. Ниче, Бергсон, Зимел, Шегер, а нарочито Шпенглер у његовом веома запаженом опису „Пропаст Запада“ указује на болесно стање виталитета данашње културе. Отуда и савремени захтев модерне педагогије за што потпуније увођење телесних вежбања, културе тела, у школама.“

У погледу телесног образовања служе за углед стари Грци. Када посматрамо оне њихове фигуре, које су се отеле од хиљадугодишње прашине, бацача диска из Мира или хрваче израђене од бронзе из Херкуланума и многе друге. аполонске фигуре; када око главе неког њиховог дечка видимо као најлепши украс победничку траку, онда наслућујемо нешто божанственог духа, који је тај народ одушевљавао и осећамо дах нечега светог, необичног, онда ми „кул-

#) Види о томе: Ед. ртађдег, Паз Фепфзеће Видите здеа), страна 19.