Učitelj

Култура и школа 31

турни људи“ двадесетог века стојимо задивљени пред једним здравим покољењем, које је живело у мужанском времену и није допуштало да му отму његово небо и сунце.

При одређивању објективних вредности из области материјалне и духовне културе треба имати на уму да школа не сме тежити за тим, да се без избора усвоји постојећа култура, јер би тако образовање било средство да се овековече постојећи односи са свима њиховим не само добрим, већ и лошим странама, с њиховим недостацима и манама, већ као што је напред наглашено, да се усвоје највише вредности. То ваља имати у виду, пошто ми увек говоримо о стварности као о нечем познатом, што се по себи разуме, међутим све зависи од тога, како је ми преживљујемо, у којој је светлости гледамо. Ако је гледамо у обичној, свакодневној светлости, онда се све своди да се задовоље чулне потребе и на чулна уживања. Међутим постоји и други поглед, који даје појединим доживљајима виши смисао, смисао узвишенога, али је овај данас веома отежан, јер један утисак гони друге утиске и ниједан доживљај не долази до изражаја, те човек остаје на површини и сваки талас, како наиђе, носи га собом. Оцењујући објективне вредности материјалне културе треба се руководити овим: напред је речено да се нижа техника данас у многоме прецењује и да она врло често потискује у нашој свести вишу технику. Уобичајено је да се ступањ развитка ниже технике, која се једном речи зове привреда, узима за мерило културне висине једног народа, а то долази отуда, што постоји тесан однос између ње и осталих области људске делатности. Али се мора и то рећи: ма да привреда не чини битну садржину живота, ма да она чини живот само независним од притиска спољњег света и ослобођава човекове силе за друга делања, што је предуслов за више духовне радње и развитак културе у опште, опет је она неопходно потребна за одржање живота. Из тога разлога школа треба да пружа и основна знања из примењених природних. наука, народне економије, а пре свега да посвети пажњу ручном раду. Треба се увек сећати тога, да је знање само тако сила и моћ, ако се уме применити у животу. У прилог ручног рада говори и несрећна подела на људе, који раде само главом и људе, који раде само рукама, јер и једни и други пате од једностраности. Међутим срећан је живот у спајању обеју врста рада.

При оцењивању објективних вредности из области духовне културе с погледом на образовање треба знати ово:

Жива душа не сме бити сувише оптерећена 'многим објективним вредностима, тј. наставним градивом. Материјализам, карактерна црта данашње културе, ушао је иу школу. Место да образовање значи духовно ослобођење и