Učitelj

82 - Душан Ј. Јовановић

9) Предлози заступника уметничког васпитања;

3) Предлози заступника радне школе; и

4) Предлози заступника укупне наставе.

У развоју ових праваца још у доба непосредно пред светски рат није се могло осетити ни јединство смера ни јединство решења. Реформа, која се обично обележава као „укупна настава“, тек у доба пред светски рат почиње јаче да загрева духове, али, у исто време, наилази и на на|жешћи отпор.

Најзначајнији преокрет донело је доба непосредно после светског рата. У ово доба већ се може утврдити општи смер свих ових покрета. Вредност нових погледа за почетну наставу више се не спори ни на једној страни. Као њихов отшти смер обележава се настојање да се дечје нагонске снаге изразито запослене до школског узраста у игри и кретању развију под утицајем школе у правцу моралне воље за радом. Писање, читање, рачунање и наука о вери нису више. искључиви задатак почетне наставе, већ су њен задатак само утолико, уколико су изнутра прожети изнесеним смером.

Израђена свест о јединству смера убрзо је породила и свест о јединству решења. Укупна настава је прихваћена као јешење у коме се подједнако сједињује у стварном школском животу све оно што је најбоље у некад непремостиво одвојеним идејним покретима.

У приказивању савремених погледа на почетну наставу ми ћемо се држати реда који смо горе изнели. Напомињемо да ћемо покрете претежно идејног карактера приказати у општијим потезима. Сматрамо да су на крају крајева ипак најзначајнији они покрети, који непосредно задиру у живот.

1. Педагогика заснована на појму личности

Заступници овог правца сматрају да је слободно развиће: дечје индивидуалности (личности) врховни принцип школског васпитања. Између њиховог схватања слободе у развићу и гледишта које у истом питању имају претставници уметничког васпитања, нема велике разлике. Најзначајнији претставници педагогике засноване на појму личности (Ретабоћећкенорадаворјк) у почетној настави јесу Ф. Г ансберг и Х. Шарелман. Њихови погледи изнесени су у овим делима: КЕ. сапзЂетд, РЛамдега ипдеп. 5сћИдетипреп Тр Деп егзфеп Џлљђегмећћ. о. Аић. 1907. — Утентћое дитећ Фе Меј дег Отовавфа Кктадег. 3. Ашћ, 1909, — Осћанепзецде. Мер: 201: Вејебипе Фез егатеп Танемчећев. 3. Ап. 1909. — И. Усћаттештатт, Сојдепе Нетпаћ. 8/10. Аз. 1908. — Апз таејдег У/егкебан. Ртаратаопеп 1. Апзећацтевшетјеће шта Неџппакиде.

Гансберг тражи веће поштовање природних интереса у детету и захтева да се консеквентније поведе рачуна о ње-