Učitelj

Савремена почетна настава 83

говим душевним и духовним потребама. Његово је уверење да се кругови интереса градског и сеоског детета у свему разликују. Настава уопште, а нарочито почетна настава, ову околност потпуно занемарују, а главни разлог за неуспех у раду баш је у овој околности. Лек је у томе, што ће се уобичајена љубав за јестаственичко градиво, за сеоска занимања и сеоске установе отстранити из градских школа. Место ових ствари, у ову школу се мора унети живот велике вароши. Градско дете не живи у природи и за природу, већ живи у граду и за град и за његове установе. Посматрања ствари и њихово описивање за њега не значе много. Посматрање људи у њиховом професионалном раду и осталом животу, улажење у њихове потребе, упознавање са сврхом градских установа, са значајем појединца за целину и целине за појединца треба да испуне живот градске деце. Код описа ствари за њих је значајно само оно што је битно и карактеристично. Гансберг је стога против многих слика за почетну и основну наставу. Он оставља само „као мирне пратиоце наставе“ Кер-Пфајферове слике и уметничку литографију. Живо описивање, као живот истинита, пластична мала слика, за њега је главно. Што се видело и доживело на улици, у дућану, у царинском магацину, при зидању нових граћевина, у пристаништу, на станици или другде на „излетима“ под воћством учитељевим, у школи треба да се изнесе са толико привлачности пред дечје очи, да се она не могу уздржати а да и сама не допринесу потпуности слике и даљем испредању конца разговора. Поред описивања, учитељ не сме губити из вида и причање. Разгледање слика, цртање и сликање, певање и ручни рад, све је тако удешено, да деци припреми радост и створи између учитеља и деце однос пун поверења. У настави друге школске године овим разговорима се придружују слободна записивања, сасвим мале белешке, чиме се одоздо отпочиње са „слободним писменим саставом“.

Шарелман приписује елементарној настави ове задатке: 1) да у детету оживи свет свакидашњице, 2) да му открије чудну лепоту свакодневне околине, у којој живи, 3) да га све дубље упознаје са зависношћу појединца од целине (од породице, заједнице, државе, народа), 4) да оживи његову стваралачку снагу потстицањем на самосталан рад, 5) да одржи најприснију везу између породице и разреда, 6) да негује дечји говор и снагу дечјег израза, што ће детету допустити да стално учествује у усменој настави, што ће прихва_тити сва дечја саопштења и приче и децу побуђивати на усмену, а доцније и писмену сарадњу (бојдепе Неппаћ, с. 65).

При избору градива, по Шарелману, „идеја треба да је господар у настави, а градиво слуга“... „Ниједна ствар није достојна да се себе ради посматра и изучава... Човечанско