Učitelj

178 Душан Ј. Јовановић

тање. После Божића почиње читање из буквара (школе у Немачкој по правилу почињу око Ускрса). Деца се упознају с малим латинским штампаним словима, и кад науче да читају, прелази се на немачка писана слова. — И у Лајпцигу читање почиње на 7 до 8 месеца после почетка школске године, а писање тек са почетком друге школске године. И овде буквар добијају деца у руке тек после Божића. Лајпцишки буквар »Спск ја фе Муеј« даје прво штампана литографисана слова (5[епвећт ), која су се према исказима огледних учитеља одлично показала. Писање се у почетку друге школске године учи 6 недеља. У наставном плану за лајпцишке школе од Ускрса 1920 препоручује се да се са наставом читања у првом разреду не почиње пре летњег распуста; оправдано је и померање до првих дана после Божића. На крају друге школске године механичко читање треба да је савладано и да су се деца у њему добро извежбала. Писање се може учити у вези с читањем, али тек пошто се заврши са „правим процесом“ учења читања.

Потребни су шири огледи и многобројнија искуства, да се дође до коначних погледа о читању и писању. У неподељеним школама ученици ће раније или доцније морати да се оспособе да пишу, како би се могли писмено запослити, док се с другим одељењима непосредно ради. Опрезност је нарочито потребна кад школска обавеза траје стварно само четири године, као што је то случај код нас.

Многи од нових дају и буквару ново место у настави. Он им не служи за учење читања, већ га замишљају као прву дечју књигу. Велика већина немачких педагога исповеда, супротно томе, уверење да буквар треба да сачува своју ранију улогу и да служи учењу, а да у исто време буде што је могуће више и дечја књига, књига, која ће садржином и опремом деци пружати највеће радости. Врло је тежак, али захвалан задатак да се садржај буквара према принципу концентрације прилагоди укупној настави, нарочито настави о околини и стварности.

У школама где се писање учи доцније уведена су претходна вежбања у покретима писања, да би се оспособила рука колико је потребно. Прво се вежбају крупни мишићи, пошто је њихов рад лакши од рада ситних. Са вежбањима у писању почиње се на великој зидној табли. Потом се пише прстом у ваздуху, на пулту од клупе, на песку, па онда „крижуљом“ на таблици од шкриљца и најзад писаљком на хартији, и то не само отворених већ и затворених очију, јер то принуђује децу на јасније и разговетније претставе. За облике слова деца се припремају и сликањем разних облика из живота крижуљом, писаљком и угљеном. Уџбеници наших методичара дају довољно јасна упутства о првој настави писања. Задржавање на овој ствари било би, према томе, сувишно.