Učitelj

190 Јован Милошевић

У првој се фантазији открива домаћинско-матерински комплекс: матерински однос према млађим, срдачно старање. о мачићима (подробан опис ципела „дно је било постављено крзном“..... »Ии њима се учинило да ће тамо бити меко и удобно“...) брижан однос домаћице према стварима у кући испољава се у запажању „мачићи су кварили ципеле и газда их је сакрио“. У тој фантазији се огледа њен хармонично уравнотежен, мирни и меки карактер.

Друга фантазија „Жалба“ показује да су мотиви туге својствени њеној души. Детету је ускраћена слобода кретања. Оно пати због своје спречене активности (мачићи нису смели никуд из собе). Али се при свем том ови тужни мотиви разрешавају светлим, оптимистичким мотивом. Обе фантазије су проткане мекоћом матерински нежне природе.

Закључак. Лила припада хармонично - уравнотеженим природама; тужна преживљавања, изазвана вероватно, спољашњим утицајима, потиснута су светлим мотивом, који се

јавља као коначан и доминантан.

По ограниченој методи АНА, 8 год. 1 Мачићи

Три мачета се играју у дворишту. Затим су они дошли у кухињу и видели су 2 ципеле. 2 су мачета ушла тамо. Њима је било добро, а треће је маче остало без ципеле. Оно тужно седи и гледа како им је пријатно у ципелама.

9 Мачићи

Била су три мачета. Једно се звало Мурка, друго Сашка а треће Белка. Једанпут су седели на прозору и играли су се. До њих долете птичица. Мачка је подигла шапу и хтела је дохватити тицу, али је прозор био високо од тице и то је тицу спасло — што је стало далеко.

У првој фантазији имамо слике које изражавају емоционални комплекс безвољности, безнадежно осећање обесхрабрености, завист према срећнијим и опште осећање туге.

Таква осећања изазива неједнака подела ципела. Два су мачета била срећна — и ушла су унутра. „Њима је било добро“, а треће је остало без ципеле. „Оно тужно седи и гледа како им је пријатно у ципелама“. Ови се мотиви јављају не само као крајњи, него и као општи мотиви емоционалног преживљавања. У другој, пак, фантазији имамо јасно изражено осећање недораслости.

„Птица се спасла тако што је стала далеко“. Овде нема ни трага од светлих слика срећног измирења супротности, птице и мачића, које налазимо у другим фантазијама. У емо-