Učitelj

Шнерсонова испитивања 191

ционалној личности овог детета преовлађује комплекс туробне безвољности и обесхрабрености.

Добијени подаци од васпитачице после анализе показују да је дете за последње три године преживело прелом у животу својих родитеља. Наиме, његови родитељи су неочекивано осиротели. Живот се девојчице нагло погоршао; њој су одједном морали ускратити оно што је раније имала у изобиљу. Немогући се прилагодити тако нагло погоршаним условима живота, девојчица је и физички и душевно патила, изражавајући интензивно своје обесхрабрење. Васпитачица прича да је дете раздирало осећање зависти, када би видело у својих другарица нова одела, којих се она тако нагло лишила.

По истом методу ЊУСА, 9 год.

1 Мачкице и ципеле

Једна је“ девојчица имала мачку која је имала три мачета: Царапку, Белку Ји Машку. Једанпут када је девојчица легла, мачкице су дошле у спаваћу собу и ушле су у ципеле, а Царапка није никако могла ући у ципелу; она је стала на под и почела је да гризе ципеле.

2 Мачићи и тица

Једна је девојчица имала три мачета. Они су се звали Мурка, Снежанка и Пушинка. Једанпут мачићи се наместе на прозор одакле: се видела башта. Убрзо су мачићи видели тицу, која је стајала близу прозора. Снежанка је хтела да ухвати тицу, али је она одлетела.

У првој фантазији је карактеристично што неједнака подела ципела међу мачићима изазива код девојчице слике, које: изражавају емоционални комплекс беспомоћности и немоћи. Треће маче „никако не може да уђе у ципелу“. Тиме се фантазија девојчице не ограничава, већ даје још јаснију слику њене беспомоћности: беспомоћно маче је „стало на под и почело је да гризе ципеле“. У другој пак фантазији испољава се осећање недостижности везано за разлику од претходне, с млитавошћу и немоћи, и ова два осећаља проткивају целу фантазију. Проживљено осећање беспомоћности карактерише емоционалну личност овог детета. Доцније се показало да је дете кћер-јединица у богатих родитеља. Стрепећи над дететом родитељи му не допуштају ниједан самосталан корак. Дете су ретко пуштали у двориште и то само под непрекидним надзором одраслих. Ненавикнуто на слободно кретање, нити на самосталну употребу својих снага, развија се под уверењем да су његове способности недовољне ма за какву акцију. Млитавост мишића и осећање беспомоћности и сопствене слабости постају карактерним цртама његовим.