Učitelj

Шнерсонова испитивања 195

Догађаје с орлићем, који у оригиналу претстављају битни део приче, Шура испушта. Напротив, он додаје нове околности, нарочито оне који се односе на мајку, а којих у оригиналу нема. „На њену вику пет снажних људи пошли су за њом“. Садржај, смисао и карактер из основа мењају репродукцију преиначавајући причу у „Материн подвиг“. Крај се губи у мрачним, романтичним сликама, који оставља судбину мајке неизвесности; њој, малаксалој, долазе „у помоћ ловци који су пристигли“. На основу овог Шнерсон утврђује: да је дете преживело растанак с мајком коју воли неизмерно; да оно због тога тугује за њом и да је та туга изражена у романтичној материној слици. Туга чини душу ове репродукције и јавља се као узрок овог и оваквог емоционалног комплекса.

После анализе фантазије установило се, да је детиња мати умрла пре 4 године у болници, и да детету о томе нису ништа рекли. Дечко је често замишљен и тужан, о матери никог не пита, али, како изгледа, и сам све наслућује.

ИДА, 7 год.

То је био и син орличин (мисли врло напорно) и ловци су дошли кући и метнули су у кавез орлића. Деца су дотрчала и гледала орлића, тада је жена изнела на траву бебу, одједном жена је угледала сенку неке грабљиве тице — то је била орлица. Орлица је долетела до кавеза, извадили из кавеза орлића и понела горе, иако фу је он кљувао и крвавио (мисли врло озбиљно) и орлица га је понела у своје гнездо.

За ову је девојчицу карактеристична монотонија и сувопарност њеног емоционалног живота. Она не само да испушта лирске моменте већ и реални део садржаја, који претставља саму идеју приче, док насупрот томе додаје поједивости и околности, које упрошћавају и одузимају причи сваку боју, што је од значаја за њену емоциналну сферу у којој монотонија и сувопарност преовлађују. Орлица на пр. није зграбила дете раније, него је просто „долетела до кавеза, извадила из кавеза орлића и понела горе“...

Да би се ова карактеристика потврдила, Шнерсон је проверава другом методом и долази до истих закључака.

Метода ограничених задатака

ИДА, 7 год. 1. Три мачета

Увече је дадиља једно дете метла да спава а два мачета су се тајно, да не види нико, увукла у ципеле и легли као у фотељу, а треће се маче наместило на ципелу, два мачета леже и мисле. Сутра ће се дечко пробудити, а ми ћемо ту лежати (Мисли, али више ништа не може да смисли).

13»