Učitelj

194 Јован Милошевић

примети да орлића нема у гнезду. Она је полетела високо, високо и видела је два ловца који носе орлића. Када су ушли у кућу, орлица је целе ноћи летела над кровом и испуштала љутите крике. Ујутру она је видела да је жена положивши одојче на траву простирала. Брже од муње она долете к њему и полете у висину. Мајка је то приметила и решила је да спасе дете по сваку цену. Она је утрчала у кућу, узела орлића и бацила га горе. Орлица јој је вратила дете, а сама је узела своје.

И овде, као и у раније наведеним Мишиним фантазијама, преовлађује комплекс интелектуалних емоција. Разборит, он запажа само природни ток догађаја, битне моменте, стварне радње и њихове праве побуде; једном речју, он репродукује и изражава оно што је одређено његовим интелектуалним емоцијама. Притом Миша испушта лирске моменте, као „сувишне“ појединости и изазива друге емоционалне доживљаје. „Дивљи, продирући крик“ поражене орлице, њено „љутито“ пиштање над главама ловаца који су јој отели орлића, сву драматичност приче он испушта, али зато уплиће појединости. својствене његову карактеру. Када је орлица зграбила дете, мајка је то само „приметила и решила је да спасе дете по сваку цену“. Хладна, неузбудљива природа његове емоционалне личности још једном потврђује његову мирну и хармоничну уравнотеженост.

ШУРА, 10 год. Материн подвиг

Било је мирно вече. Месец је лагано пловио по небу. На прагу једног кућерка седела је млада жена с дететом. Она га је полако метнула на траву и замислила се. Одједном је погледала и застала у ужасу! огроман орао лагано је кружио у висину. Затим је као камен полетео доле и када се подигао, дете је висило у његовим канџама. Мајка је крикнула и потрчала. На њену вику пет снажних људи су пошли за њом. Орао их це довео до високе стене и сакрио се. Мајка је дотрчала тамо где се орао сакрио. Њене су ноге и руке биле крваве, али јој је љубав давала снаге, Најзад је видела гнездо. Оно је било свијено на неприступачној стени, али мајка није ни на то обраћала пажњу. Појурила је гнезду где је лежало дете, Мајка га је дохватила, али иако је дете било спасено, она је малаксала; када су ловци пристигли, узели су их и за два сата били су код куће.

Романтично-сањалачка душа овог детета ствара расположење пуно тихе туге и жалости. Карактеристичан је емоционални комплекс „мајка га је дохватила, али иако је дете било спасено, она је малаксала“... У овој се репродукцији открива извор његовог емоционалног преживљавања. Пре свега, мајка је овде насликана недостижно-чаробним бојама; она је сва обливена месечином. Осим тога она се јавља као средишна фигура приче, која заклања, па чак и потискује друге слике и фигуре. Карактеристичан је још и наслов приче „Материн. подвиг“, иако у оригиналу гласи „Орлица“.