Učitelj

234 Домаћа књижевност

стања примитивније природе, која не може да пружи податке о себи, јер није свесна својих збивања. Омладинац се баши карактерише тиме, што он открива тај свој унутарњи свет. Довести младо дете до тога да говори искрено о себи, значи пружити материјал за изградњу психологије старости. Иако се човек у ово доба живота одликује тиме, што се затвара у се, он има баш сада нарочиту потребу за испољавањем тога новог, што открива у својој унутрашњости. Отуда и позната појава да се баш у овом отсеку живота пишу дневници, док доцније мален број људи остаје веран томе обичају. Но дневници нису баш у великом броју приступачни. Онима, који се баве психологијом младости, а такви интроспективни подаци су драгоцен материјал у раду. Дакле мора се настојати да се на други начин дође до тих чињеница. То се постиже тако, што се испитаници постављањем разних задатака тј. описом дожив„љаја и др. изазивају да дају податке о своме унутарњем животу. Писац је вршио испитивања младежи школске с којом је долазио у додир, и такав рад доводи га на мисао да и овде, као и другде уосталом, вежба води усавршавању, те он већи број испитаника потстиче у исказивању. За правилно схватање њихова карактера, како истиче писац с правом, нису довољни само појединачни самоискази већ треба да их има повише. Но и низ тих података, које даје младеж о себи, претставља само одломке унутрашњих решавања. Да би било у томе потпуности, испитивач комбинује ово трајно давање самоисказа са "посматрањем испитаникова понашања за цело време испитивања. Овај начин везивања интростекције с посматрањем значи новину у обрађивању психолошких проблема.

Излагање у „Самоисказима“ тече јасно, одређено и лако је приступачно, језик је добар. Предговор износи у главним цртама развој психологије младости, приказује како духовнонаучна и природно-научна гледања у психологији врше свој утицај и на психологију младости и даје првенство првим. Пи'сац овде и образложава како је постала ова књига и истиче: „Смер нам је био да утврдимо да ли се дугим изазивањем са'моисказа код једне групе могу добити подаци од вредности за психологију младости.“ Предговор нам уједно показује да је писац добро упознат са страном литературом из своје области. У осталом делу расправе разрађује проблем који је поставио, да би завршио с „општим закључком који доноси потврду пишчеве претпоставке.

Основна мисао „Самоисказа“ јесте дакле: служи ли самоисказивање развитку духовнога живота, има ли оно васпитну вредност. Решење тога- довешће и до осталих позитивних «страна, које се собом намећу. Разумети оно што се збива у соп«ственој унутрашњости није лака ствар. Треба ту разликовања,