Učitelj

324 Д-р Влад. Спасић

2) Школа рада или активности — радна или активна школа. У њеном развоју наилазимо на различита схватања појма „рад“, те отуда генетички можемо разликовати ове фазе, струје или правце школе рада:

а) Школа рада индустријског, занатског или пољопривреднога правца са одговарајућим чистим ручним радом привреднога карактера без ближе педагошке вредности.

6) Школа рада мануелног, практичног или техничког правца, са чистим ручним радом као посебан предмет, извођеним у посебним радионицама.

ву Школа рада продуктивног правца економски схваћена, код које ручни рад има више привредно-продуктивни а не педагошки циљ. Ова грана има уске везе и сличности са првим двема струјама школе рада.

г) Школа рада са ручним радом као наставни и васпитни принцип, развила се из школе рада мануелног правца и методички има више оправдања, јер ублажује једностраности ове струје као и претерани интелектуализам стар. школе.

д) Школа рада интелектуалистичког правца или школа слободног духовног рада, која у области интелектуалног дечјег рада изводи методичку реформу увођењем слободног рада или слободне саморадње у настави, без особитог истицања ручнога рада. Она се приближује старој интелектуалистичкој школи, само са методичком реформом наставе у духу школе слободног духовног рада.

ђу Школа рада методичког или психофизичког правца, која тежи увођењу методичке реформе и у интелектуалном и ручном раду у духу принципа рада. Поред слободног духовног рада, тражи ручни рад као принцип у настави и васпитању, а по потреби и могућности и као посебан предмет. Ова струја је данас доста раширена у пракси и претставља подесну етапу у реорганизацији традиционалне школе у духу савремене или нове школе.

е) Савремена школа рада са педагошки схваћеним радом, као савремена активна школа, претставља најновију струју школе рада, која дечји рад у школи базира на слободној саморадњи, активном доживљавању, спонтаној стваралачкој активности и свестраној активној очигледности. Она претпоставља потпуну методичку реформу традиционалне школе, те као таква у пракси још није тако много раширена нити у потпуности спроведена. У њој је принцип рада теоријски и практично нашао пуну педагошку примену.“)

Школе које свој васпитни рад и живот базирају на принципу живота углавном су новијега порекла. Школе овога

») Ближе у књизи: „Пелагошки појам рада“ од др. 8. Спасића.