Učitelj

Учитељски колеџ 387

под дејством германских университета одомаћио назив „филозофије“ и за факултет и за академски градус, има у томе дубљег, историјског, разлога. У првих университета, артистички факултет (јасићаз атшт) био је припремни факултет за три виша професионална факултета: теолошки, правнички и медицински,“) Расићаз ашштп је био оно што је данас средња школа. У њему су се предавали остатци средњевековнога тривијума и квадривијума, зерјет апез Негајез, седам слободних вештина. Временом је ушла у тривијум филозофија и литература, у квадривијум пак математика и природне науке. Филозофија се данас схваћа као наука над наукама, краљицом наука. У својим основним појмовима, све науке почивају на филозофији; у својим коначним појмовима, све се оне завршавају њоме. Када су се искуствене науке подигле на виши, научни, степен, артистички факултет је постао једнак осталим факултетима, шта више и први међу њима.75) Он се у германским земљама и у онима које стоје под дејством германске културе, узимајући филозофију за науку над наукама, претворио у факултет филозофски. По факултету овом, назване су и академске титуле: рћозорћае, ог рћозорћђу, еп рбозорће, — филозофије. — Филозофски се факултет, у сфери германског културног дејства, поделио у неких университета: на факултет језикословно-историјски и на факултет математских и природних наука. ИМ на једном и на другом факултету задржан је назив „филозофије“ за означење академске титуле.

У англосаксонским земљама, [асш!а5 ашишт је задржао свој назив све до данас, али само за групу научних дисциплина које су потекле из тривијума. Онде се тај средњевековни Тасиназ ашшип зове: 5сћоо! ог Апз, СоПеге ог Ап5, Еасину о Ал5. — У романским земљама, у Француској, литература је задобила супремацију над свима наукама из групе проширенога тривијума. Онде се факултет тривијумних наука зове и данас Гасине е5 ЈеНгез. И у англосаксонским земљама зове се на некојим университетима артистички факултет литерарним, о! ГМегаште. Сходно називу факултета, зову се и академски степени ог Глегаште. Има университета англосаксонских где се артистички факултет зове и филозофским, а академски степени су: о! РАПозорћу.

Проширени квадривијум, и у англосаксонским и у романским земљама, назван је факултетом сијансним, научним, ог 5сјепсе, дез Зсјепсез, а научни градуси такође: ог 5сјепсе, е5 зстепсе5.

52) Бг. Епасгу Егпб, А Кохеркоп п. (, ор. св; стр. 260. 55) Тћ, Мерјег, Ођег Опуегз еп ипа Опруег5 На во шп, В. О. Тешђпег, Кећрда, 1913; стр. 14.

258