Učitelj

БихеБиоризам и сродни правци 413

Али упркос чињеници да бихевиоризам није одједном и у довољном обиму искористио методу условног рефлекса, остаје да се Павлов и Бехтерев имају сматрати као постављачи камена темељца свода бихевиористичког. За изграђивање бихевиоризма као система, а не само као једне специјалне методе психологије признаје се заслуга још и Холту, Вајсу и Лашлију.

Сматрамо да ће најпогодније бити да се са овом новом психологијом упознамо преко Уотсона, њеног тако еминентног претставника, а да се варијаната, којих је врло много, само дотакнемо, како би нам примљеност овога става у психолошкој науци била јаснија. При излагању Уотсонове психологије држаћемо се углавном његовог дела Психологија са становишта бихевиористичког.

Интроспективна метода, каже Уотсон у предговору овога свог дела, није успела да човек разуме ни себе ни друге. Она је дала низ лабораторијских студија лишених интереса за човека и серију уџбеника са којима се само један филозоф може борити; бихевиористичка психологија, или бихевиоризам сматра пак да је најплоднија полазна тачка за наше студије не „наше ја“ (»ошг оуп зеј«) него понашање нашег ближњег (»ошт пејоћђог 5 Бећамог«); најкориснија метода је управо испитивање „онога што људска бића чине и зашто то чине.“ Бихевиористичка психологија се бави претсказивањем (џи контро„лом људских радњи, а не анализом „свести“, конкретним проблемима које може решавати посматрајући само понашање других. — Уотсон се са пуно жестине обара на интроспективну психологију. Задржавјући средњевековне традиције, тврди он, она није могла постати науком и ограничила се на субјективне феномене. Да би јој омогућио место међу наукама, У. је хтео најпре да је очисти од субјективизма, зато читамо код њега: бихевиорист не налази евиденцију за духовна бића“ (тепћа! ехлафепсез) или „духовне процесе“ (тепта! ргосез5е5) ма какве врсте. — На другом местуз) Уотсон тврди да усвест“ није ништа више до друго име за „душу“ ранијих времена. Стара психологија стојала је у знаку религиозне филозофије и не могав се ослободити црквеног језика задржала је изразе „дух“ и „душа“. Када је Вунт 1875 основао психолошки лабораториум, прогласио је гордо психологију науком тим што је заменио реч „душа“ речју „свест“, која је исто тако мало задовољавала као и прва. И тако потпуно недозвољено узимали су и доцније психолози нпр. Џемс да је „свест јасан појам и да се психологија може дефинисати као „опис и објашњење стања свести као таквих.“ Тек 1912 сложили су

») Јоћи У/аћвоп, Рзусћојогу Ггош Фће Збапдројпг оја Већау1ог15%, Рћадејрћја. 8) Јоћи М/аћаоп, Већа ујог1 5 т, Меу УотК 1994.