Učitelj

414 Надежда Петровић

се бихевисристи у томе да више неће радити са „неспипљивим“ и „недскучивим“, него да ће за област испитивања узети ону област која је приступачна опсервацији — понашање тј. оно што организам чини и каже.

Уотсон, дакле, сматра да су се бихевиористи коначно еманциповали од „средњевековних традиција“, јер је бихевисристичка психологија онај дес природних наука који за свој предмет узима људско понашање — оно што људи чине и кажу, било научено или ненаучено. Он је студија онога што човек ради још пре рођења (јер учење почиње још у утеоусу) па до смрти. Систематским посматрањем и експериментом бих. психологија тражи да открије генерализације, законе и принципе који леже у основи свих промена у људском

онашању, јер износ и врста активности варирају кроз цео живот (почев са урођеним инстинктима, слабо интегрисаним рефлексима стичу се „научени акти“, навике кроз прво детињство, а ове се све више компликују и социјализирају, док се не организују до највећег степена у доба зрелости).

Сва се посматрања понашања имају претставити у форми 5 зтшив - гезропзе (стимул — одговор). Кад се упознају сба стимул и одговор, решен је бихевиористички проблем. Задатак који себи поставља бихевиорист може бити двојак:

1) пронаћи узрок једног акта, или стимул кад це дат одговор;

2) претсказати вероватни одговор кад је дат стимул одн. ситуација.

Програм бихевиоризма који затим излаже У. сачињавају све сама практична питања социјалног и индивидуалног интереса. У тим задацима, циљевима изражава се тежња бихевиоризма да се што више приближи животу. У односу на први проблем У. поставља питања: зашто се ратује» зашто је А напустио своју жену» итд. Овим проблемима психологије, каже Уотсон, занимале су се досад социологија, економија, журналистика и др. али сасвим неуспело. На сва ова зашто, међутим, одговор је могућ само ако се људске активности студирају као једно ново хемијско једињење, чији су састојци: инстинкти, навике, традиционални фактори на које се дела, дејства цркве и школе итд. Психолошки човек је »ЗШ а геасиле реасе оГ ипапајузед ргофорјазт«. — У вези са другим проблемом, претсказивање понашања кад је дат стимул или ситуација, наводи У. као конкретне проблеме: какве ће измене у понашању произвести промена монархије у совјете у Русији2 Како ће на В утицати изненадна промена здрављаг Како ће на А утицати ако му умре жена2 итд. До научних одговора на ова питања можемо доћи само експериментом, а засад, у недостатку ових, морамо се послужити посматрањима из свакидашњег искуства. За ове одговоре неопходно потребни су