Učitelj

Бихевисризам и сродни правци 415

бихевиоризму лаборатсрији за испитивање људског материјала, у њима ће се вршити контрола људског бихевиора: манипулисање стимула и стварање произвољних одговора. Експериментална контрола људског бихевиора, омогућена само систематским, дугим генетичким студијама људске врсте од детињства па изван младости, пружиће могућност организованом друштву да управља људским радњама, могућност социјалног и индивидуалног благостања, те се неће наилазити на данас тако чест случај неуспеха већине људи да се прилагоде друштву.

Остало је да се научно дефинишу ови фундаментални појмови бих. психологије: стимул — одговор. Појам стимула употребљава У. у истом смислу у коме је он употребљен у физиологији; кад су фактори који производе реакцију комплекснији, као у социјалној области, онда их назива ситуагцијама. МИ појам одговора има смисао сличан физиолошком, али у психологији водимо рачуна и о комплексним, симултаним одговорима, које изражавамо „актом“ или „прилагођавањем“, то су управо читаве групе одговора тако интегрисаних (инстинкти и навике), да индивидуа врши нешто што ми означавамо посебним именом „храни се“, „зида кућу , „плива“, „мисли“. При испитивању механике прилагођавања појединих система реакције на околину налазимо да они зависе од интеграције рефлекса који везују ргцепторе са мускулима и жљездама. Тако је Уотсон дошао до свог кључа за објашњење поихичких појава: под одговором он подразумева „целокупне променг пругастих и глатких мишића и жљезда које следују датом стимулу“.

Свесан да овако схватање психологије намеће тешкоћу разграничења њеног домена од домена физиологије У. поставља ову разлику између истих: Физиологија се бави појединим органима, а психологија целокупним организмом у односу. према његсвој околини као целини.

Метода којом се бихевиоризам има служити је лабораторијска, дакле обухвата: 1) посматрање са или без контроле инструментом 2) методу условних рефлекса, и то а) рефлекса секреције в) моторних рефлекса 3) саопштења речју 4) тест.

Бихевисристички имају се обрадити све ове психолошке области: индивидуална психологија, психологија позива, дечја, педггошка, судска, патолошка и социјална психологија.

Сви се одговори (гезропзез) могу класификовати у четири групе: 1) експлицитне навике (затворити врата, играти тенис, стајати у добрим односима са члановима друштва); 2) имплицитне навике (мишљење као „тихи говор“ (зируоса! (а!Капе); условни рефлекси као нпр. пљувачни); 3) експлицитни наследни (инстинкти и емоције); 4) имплицитни наследни (ендокрине гландуларне секреције). Природа ових одговора може.