Učitelj
524 Свет. О. Аврамовић
рторагапа екипи ргогтатот и сш и да 1 годке |! 1 деса озеје уаХпозЕ 1 робтеби зокојзКог ихооја.
Ејо #ако 1 зе — ро тот ту епји — тогјо рпугетепо да ге! зокојзко уазрнапје јигочјоуепзког истецзфуа 1 5Које, и седп 1 да једап пагод и једпој агХам! шта 1 једпо уазрнапје, 1 10 (акуо, Које се ти дан зпасе да згесепо — одга, а даје зуе зрозорпози да гагуђје па !гајпоз! пасце 1 дгХауе, Те да ЗоКојзка М:зао паде зуоје тезјо пе зато теди огеатшхоуапт Сапоуппа оггаштасје, пето да ршет Које 1 исте зфђуа розфапе зазгаупла дејот рпгоде, ТеХпј! 1 сфјеуа пабе газе.
Тај рш уоф до озгуагепја — Ко Јигозјоуеп, Тај ЗоКо!
фабгеђ Ризап Восипоуте
Роман о учитељу и
Светолик Ранковић
|;
Бојим се да ми се одмах не примети, да је наслов тезе „роман о учитељу“ прилично претенциозан. Шта би се могло писати о учитељу као јунаку романар Роман је једна сложена књижевна радња. У скали књижевних облика и врста роман је на највишем месту.
Широке су претпоставке и услови једнога романа, како у погледу личности тако и по средини и радњи, која се приказује и развија. Роман је комплекс радњи и синтеза психолошко-етичких проблема као и социјалних. Тражи се развијенија средина и сложеније личности индивидуално и социјално. У нас још влада уверење, да наша средина и наши људи нису сасвим зрели за роман. Ово је уверење поколебано данас, али се још одржава. И кад се тако ствар узима, моја је ситуација у овом тренутку још тежа, јер ја бих хтео — узгред да говорим о могућности романа о учитељу. У томе је, рекао бих, претенциозност моје теме. Учитељ се, на име, иу стварном животу, не само у литератури, третира више-мање као — инфериорна личност. Ситан по свом социјалном положају он се (учитељ) и у литератури — као и у животу — није узимао као озбиљан и сложен психичко-социјални проблем и студија за роман. До душе, у роману су често и ситни људи предмет посматрања и проучавања, — наш учитељ, узет и као такав, није имао срећу да буде ни довољно реално, најмање симпатично проучен и приказан.
О учитељу нису лепо писали ни они који су били учитељи. Ђура Јакшић, на пример, (о учитељима — писцима ван