Učitelj

Роман о учитељу 525

књижевности нећемо говорити) и сам учитељ извесно време у свом „чича Тими“ дао је, чини ми се, најружнији учитељски тип. Јанко је у „Борцима“ покушао да да нешто лепше, али, на жалост, „Борци“ нису довршени. Можда би његов покушај успео, а можда и не би — ко зна. Књижевна критика није Јанку признавала способност ширег идубљег социјалнопсихичког улажења у догађаје и људе. Ђура није волео учитеља, изгледа, ни у живој речи ни у причи. Јанко није ма да је, можда, могао аналого „Сељанци“ дати нешто боље и пуније и о учитељу. Дакле, од ових талентованих учитеља књижевника нисмо добили роман о учитељу. То је један несумњиво, „минус“ за нас учитеље. Ми овде не узимамо у обзир фрагменте и сличице из учитељског живота -- ма колико да су оне лепе и симпатичне, нарочито од учитеља — писаца, који су добронамерно и већим делом јако идеализовано цртали своје другове по служби. Постоји читава галерија таквих учитељских типова у књижевности и ван књижевности. Станиша Станишић нам је пружио пуну прегршт тих типова с добрим познавањем материјала, али без већих критичарских претензија“). Али већи део од свега тога, као што смо рекли, није литература. То су више добра грађа и драгоцена документа за једну много већу и сложенију књижевну радњу. Она не губи вредност ни данас и корисно би могла послужити као обилан и богат материјал за свакога, који би се загрејао за учитеља и учитељски живот, наравно, уз таленат и способност, да се та грађа литерарно оживи и развије.

Роман о учитељу дао нам је тек Светолик Ранковић својом „Сеоском учитељицом“ — са колико, пак, успеха видећемо доцније. За нашу тезу главно је то, да је Ранковић први уздигао учитељски тип на висину главног јунака у роману; да га је извукао из категорије епизодних улога како је, углавном, код већине других приказан и, најзад, што је Ранковић једини с бољим познавањем и љубављу описао учитеља. А љубав је значајан чинилац у сваком књижевном послу. Уз добро познавање ствари љубав појачава способност да се да више лепоте и истине. По нашем мишљењу — можемо одмах рећи — није ни Ранковић потпуно успео, али за нас је у овом тренутку успех споредан. Ми код Ранковића ценимо симпатију са којом је приказивао учитеља; ценимо његову добру вољу и чисто интересовање. И кад смо овом раду дали поднаслов „Светолик Ранковић“ хтели смо баш то расположење истаћи и подвући. Јер велика је разлика у том расположењу према учитељу између Ранковића и многих других, у многом чему: по тенденцији, по тону, боји и облику. Ранковић је искрен и без предрасуда, док је већина других при-

#) „Н: Просвета“ 1925) г.“, Учитељ“ 1924/250 7.