Učitelj

566 Драгољуб Бранковић

су измишљали и испредали разне ситуације да би само били саморадљиви. Као што се види, принцип саморадње у прошлости није био ни мало срећан. Тек га јеу правом смислу, теоријски и практично схватила и продубила нова савремена педагогика.

Претставници радне педагогике утврдили су из теоријских и практичних разлога три основне функције код ученика: 1) примање (усвајање), 2) савлађивање и 3) изражајно уобличавање у претстављању. Помоћу три основне функције образују се три велике групе типичних радних облика као што су: обрада градива, савлађивање градива и пресшављање наученога. Престављачки рад опет може бити: језични, мануелни, музикални и гимнастички.

Систем учења у општим облицима рада добио је до краја у радној педагогици свој изражај који се овде, разуме се, не може изнети, јер бисмо прешли оквир нашега задатка. Али неколико маркантнијих облика нека буду изнесени. Нпр. рад на тексту грана се у неколико радних облика: рад са изворним текстовима, рад на скупљању задатака од стране самих ученика, рад на тексту дневних новина (журнала), рад с речницима (нарочито у вишој народној школи). Рад у претстављању код језика: драматско претстављање добија у радној школи нарочито место, па се тражи и само ученичко стварање драматских прича, бајки, легенди, а не само извођење готових драматских састава. Радна школа истиче мануелно претстављање као особити захтев: сликовно уобличавање (илустрирање наученога) и претстављање делом. Дакле, мануелно претстављање посматраног помоћу цртања, моделовања и стварног деловања. Само прешстављање примораће наше око да облике и боје много јаче анализира, те бољеи запази него кад је извршено голим опажањем. Сталним упоређењем објеката са престављеним (моделом, цртежем) јесте очигледно ригорознија контрола схваћенога него што је то могућно при голом опажању.

Цртање, које је било у старој школи само наставни предмет у новој постаје принцип наставни. Цртање се највише употребљава од претстављачких средстава. Природа без ових претстављања не запажа се тако: она се тада види површно, и само оно што најпре пада у очи; али кад се дотични предмет црта, онда се много више и тачније запажа. Од цртања је много савршеније моделовање, које такође стара школа није познавала као наставни принцип. Моделовање је више ствар руке него ока, више ствар пипања и хватања. Формовање јавља се још у елементарној настави (букварској и тзв. стварној настави), затим у земљопису, природопису, геометрији, историји. Главни материјал за моде-