Učitelj

664 Др. Дане Трбојевић

Поред језгре (в. сл. Та) примећују се две мале звездице од којих полази потицај на деобу ћелије. Сама језгра је попут фине мрежице од влаканаца опкољена опницом, која се (сл. 15) расплинула, и у језгри се виде 4 хромосома, расцепљена по дужини на двоје. Звездице које су се већ почеле размицати размичу се и даље, и једна од њих (сл. [с) примакла сек рубу ћелије, док је друга дошла у средиште; хромосоми се смештају у два дела у т. зв. тетраде. Иза тога се (сл. 14) поставе окомито између звездица. Међутим се ћелија испупчила и звездица на рубу ћелије пређе у њу (сл. Те) вукући са собом половину хромосома и одвајајући се, као мала ћелијица, од своје ћелије матере (в. сл. 14). Од преостале половине хромосома наглим дељењем по 2 хромосома примакну се к звездици у средини ћелије, док су се друга два хромосома (в. сл. 12) примакла к рубу ћелије где се поновно испупчила, и где се појавила нова звездица, да се такођер одели од ћелије као мала ћелијица. Међутим се (сл. !|ћ) пре одељена ћелијица такођер поделила у две ћелијице. И тако настају од једне ћелије четири: једна велика и три мале, свака с половином хромосома од пређашњега броја. Велика ћелија је зрело јаје, способно за оплођење, а оне три мале ћелијице, тзв. полоците, неспособне за живот, пропадају.

На сличан начин дозревају и спермији. Разлика је у томе, што се ту не јављају никакве мање ћелије на крају зрења које би као полоците биле осуђене на пропаст, него из једне ћелије настају четири спермија, сва четири способна да зрело јаје оплоде.

Код продирања спермија у јаје збива се такође цео низ различитих појава, које се у неким случајевима, као на пр. код морскога јежа дају микроскопом проматрати. Први је то учинио 1875 године Оскар Хертвиг. Узео је нешто морске воде па је у њу трљањем женке морскога јежа пустио неколико јаја. У другу посудицу с морском водом на сличан начин спустио је нешто мушкога семена. Затим је у капљицу воде с мушким семеном ставио једно јаје па је под микроскопом проматрао шта ће се догодити (в. сл. број 2). Сви су спермији почели пливати према јајету. Према најближем спермију јаје је набубрило. У ту набубрину продро је спермиј и зарио сеу њу својом главицом, док му је репић остао напољу (в. сл. 2 а). Остали спермији, допревши до јајета, нису више могли у њ продрети, јер је јаје одмах иза продирања првога спермија укрутило опну којом је ограђено. Набрзо иза продирања првога спермија у јаје, п0све бљизу његове језгре, јавила се мала звездица (сл. 2 ђ), која се ускоро располовила у два дела. Те две звездице