Učitelj

Биологијско учење о наслеђу 665

поставиле су се између језгре спермијеве и јајне (сл. Бле а међутим је спермијева језгра нагло расла док није достигла величину јајне језгре и до ње допрла (сл. 2 4). Обе звездице су се још више размакле и почеле бацати своје зраке подједнако на обадве језгре. Уто су се обе језгре почеле топити и у тој растопини јављати хромосоми (сл. 2 е), који су се између обе звездице поређали у зракастом вретену (сл. 2 ђ). Затим су се располовили (сл. 2 2), и свака половина прешла је ближој звездици, као да их је она својим зрацима привукла. Од два хромосома из спермија и исто толико из јајета (у Азсал5 тесајосерћаја Бјуајепз, која има као нормалан број 4 хромосома) тачно половина прешла је к једној и другој звездици, тако да их је у обадве скупине било једнако с мушке и са женске стране. На то су се обе половине скупиле свака у своју језгру, а јаје се почело у средини стезати (сл. 2 ћ) дотле док се није поделило у две ћелије, свака поновно с нормалним бројем хромосома.

Ш Хромосоми и гени

Шта су хромосомиг Како то да их у сваке животињске врсте има увек сталан за ту врсту карактеристичан број» Зашто је потребно зрење сполних ћелијаг Чему код оплођивања мешање хромосома из спермија и јајетаг

Чим су нађени хромосоми, сва та и слична питања почела су занимати научнике. И многи су се дали на посао да их реше. Први који је у том најдаље допро био је Теодор Бовери.

Хромосоми се не виде увек, већ само кратко време, у часу кад се иза оплођења обе језгре расплину, а они сами се поређају окомито између зракастих звездица. Дотле су у језгри у облику мноштва дебљих и тањих нити попут мрежице.

Шта се збива с њима у то доба; — Мотрећи како спермијева језгра, пошто је ушла у јаје, нагло расте, Бовери је стекао уверење да је то растење у вези с растењем самих хромосома. Поготово се уверио о том кад је проматрао хромосоме иза њихова преполављања и поновнога јављања у каснијим ћелијама, где се показују увек у својој првобитној величини. Шта је природније него закључак: док ћелија мирује, хромосоми су запослени примањем хране из протоплазме. Бројну сталност хромосома у ма које животињске врсте утврдио је Бовери огледом. У још недозрело јаје коњске глисте с нормалним бројем хромосома (2) пошло му је за руком унети спермиј који је увек зрео, и у ове животиње има 1 хромосом. Јаје се почело делити. Проматрајући број,