Učitelj
Биологијско учење о наслеђу 667
имала пуну гарнитуру, било од оца или од матере, за свој правилни развитак. Па како ће се развијати»
Како је огледима утврђено, личинке из тога јајета развијају се у већини случајева неправилно и патологијски. Многе од њих убрзо пропадају, јер немају костура или којега другога органа, потребног за правилан развитак.
Лако је разумети, зашто је тако. Зато, јер им недостају неки хромосоми за овај или за онај орган. Значи, дакле, да се у хромосомима крију различите способности, у једноме ова, у другоме она.
Али и у самим хромосомима крију се различита својства, како је огледима доказано. Кад се оплођено јаје коњске глисте (Азсапз тесајосерћаја с 2 хромосома) подели у две ћелије, те прве две ћелије немају једнако хроматина. У једној од њих један део хромосома на окрајку се изгубио. Бовери је то проматрао и настојао да нађе узрок томе. И нашао га је. Она ћелија са умањеним хроматином била је соматска ћелија из које се развијају даље саме соматске станице. Друга ћелија била је пропагативна, и онај део хроматина што се у њој задржао сачувао јој је особину да се и даље дели осим у соматске ћелије и у пропагативне.
Још јаче утврдио је то амерички биолог Томас Морген (Могсап) огледима што их је правио с винским мушицама. Тим огледима је доказао да се у 4 хромосома те животињице крије до 300 различитих особина. Шта више, доказао је и која се од тих особина налази у којем хромосому и на којем месту његову.
Те ситне делове хромосома прозвао је дански биолог Јоханзен-генима.
ТУ Мешање особина или наслеђе
Обично се мисли да је оплођивању сврха да се жива бића множе. Уистину није тако. јер како смо видели, жива се бића могу множити и без оплођивања.
Чему дакле треба да служи оплођивање» — Мешању особина са очеве и с материне стране и њихову преношењу на потомке. Најбоље се то види код бастарда, који показују особине обадвају родитеља, као на пр. мазга.
Из онога што смо рекли о хромосомима јасно се да разабрати где се те особине налазе. Свакако у језгри, и то у хромосомима. Види се то из искуства, које доказује да потомци показују подједнако особина с очеве и с материне стране. А у спермију, који је обично много мањи од јајета, само хроматина има једнако као у јајету. Види се то надаље и одатле што је за пун развитак довољна само једна језгра. Чему је онда потребна друга» — Само ради мешања. Ево доказа!