Učitelj

668 Др. Дане Трбојевић

Балцер је утврдио да су хромосоми зрелога јајета или спермија различити по величини и по облику. Има их већих и мањих, дугуљастих, кукастих, паличастих и сл. И од сваке врсте хромосома у јајету одговара по један хромосом у спермију, као на пр. паличаст паличастоме, кукаст кукастоме итд.

Код оплођивања збивају се четири радње једна за другом. Иза копулације организма са организмом долази до копулације спермија с јајетом. Затим се спаја језгра с језгром, и најзад хромосом с хромосомом, и то увек једнак с једнаким. Код тога спајања долази до међусобнога омотавања. Код одмотавања, које се јавља иза тога, догађа се, како је Морген утврдио, да се део једнога хромосома прилепи за други. Тако гени с једнога хромосома могу прећи на други.

Мешање гена опазио је у другој половини прошлога столећа први знаменити научник Грегор Мендел. У то доба није се још знало ни за хромосоме ни за гене Мендел их је својим бистрим умом наслутио, а гене, што више, и огледима доказао. Само што их није звао генима, већ факторима.

Мендел је чинио огледе с биљем. Посадио је зелени и жути грашак. Кад је грашак процветао, опрашио је цвет зелене врсте прахом из цвета жуте врсте. Од тако оплођенога грашка добио је сваки пут, кад је оглед поновио, грашак са жутим плодом.

То га је изненадило. Бастарди показују особине једнога. и другога родитеља. А ето, од зеленога грашка није било ни трага. Што се с њиме догодило»

Садио је затим тај жути грашак засе и прашио га њим самим. Плод што га је добио био је делом жут, делом зелен. Томе се још већма зачудио, поготову што је, бројећи поједина зрна нашао сваки пут 5/, жутога, а :/, зеленога.

Откуда опет тор питао је сам себе. Откуда сада зелена зрна, кад их пре тога није билог ИМ откуда онај стални. омер 3:1»

Одједном му је синуло пред очима. Да није то отуда, питао је сам себе, што сам раније мешао жути грашак са зеленимр — Свакако. Друкчије се то не да протумачити. У првој се генерацији зелени грашак само притајио. Али се његова особина сачувала. Најбоље то доказује што се показао у другој генерацији.

Али зашто се није притајила жута боја» Зашто баш зеленар М то сваки пут» И та му питања нису дала мира.

Жута боја у грашка има свакако већу снагу него зелена. Она доминира, рекао је сам себи: Зато ју је назвао доминантном. Зелена се губи, али само у првој генерацији. У другој се враћа. По латинској речи теседеге (= враћати се) прозвао ју је рецесивном.