Učitelj

672 Др. Дане Трбојевић

начела довољнога разлога, гано 5шНејелз, као једнога од основних начела суђења — из ништа не може настати нешто, као што се и нешто не може расплинути у ништа. Тако се не могу стваратини нове особине. Све до једне што су се

показале до сада у свом најсавршенијем облику морале су

584. већ у првој ћелији, из које су се развиле и све остале елије.

_ Па како да се нису у њој и показалер И зашто поред најсавршенијих организама постоје још увек и најнижи» Како да се и они нису развили као и осталир

Из Менделових огледа видели смо да, поред оних особина које се виде, може бити и способности које се не виде. Способности, наиме, имају у себи тек могућност да се покажу, али се не морају показати. Да могућност пређе у збиљу, потребно је да нешто споља делује на њу. Она као да спава и њу ваља пробудити. Друкчије се неће никада показати.

Позната нам је реч Локова: „Нема ништа у разуму чега није било у чулима“. То што Лок тврди о духовним особинама вреди за све особине без разлике.

Као што рођени слепац не може стећи претставе о боји, јер нема очију на које ће спољашњи свет деловати својом светлости, тако се и без деловања спољашности не може пробудити ниједна урођена способност, па ни она што је Мендел зове доминантном. Без земље, влаге и сунца не само што неће бити грашка са жутим цветом већ га неће бити уопште. Неће ни проклијати, а камоли процветати и дозрети.

Али није доста да има ма каква спољашњега деловања па да се урођена способност почне развијати. Спољашњост која ће деловати на унутрашњост ваља да одговара уну"трашњости, како би могла ступити с њоме у узрочну везу.

Ваља, дакле, сјединити унутрашњост и спољашњост, урођене способности са околним светом, да се унутрашњост узмогне развити. То је нарочито потребно истаћи да се побије једностраност Ламаркова, који је мислио да спољашњост сама собом може створити органе за које нема урођености, као и Дарвинова, да је за развитак довољна сама унутрашњост или, како он вели, наслеђе.

Никада само један узрок неће изазвати последице. По"требна су барем два, а у нашем случају још и трећи.

Ми видимо како на мало дете делује често пута иста околина кроз дужи низ година. Па ипак његови се органи не јављају сви у исти мах, већ постепено. На пр. зуби. У првој години ничу млечњаци, ау шестој или седмој испадају, да би их заменили стални зуби. А кад расту истом зуби умњаци!