Učitelj

736 Др. Љ. Јовичић

упознаје се радиност тога краја, сазнају се одлике мештанског говора, уочава типичност народне ношње, упознају обичаји.

Оно што је у једној географској средини упадљиво и специфично ставља се у средиште дечјег интереса и рада. Тиме се започиње и на то се везује остало градиво. У множини разноврсног материјала узима се само оно што је битно, за децу интересантно, уз то важно за практични живот.

Сваком учитељу остављено је да испита шта је код једног градива најважније и да, према карактеру тога, слободно, индивидуално, без ограничења шаблонима и рецептима, у оквиру признатих захтева, приступи органској обради, која везује тамо где се налазе природне везе.

Начин рада и помоћна сретства за рад

Основна мисао савремене наставе да потпомаже развитку снага и воље ученика, како би их оспособила и навикла да, самостално и независно од туђе помоћи, раде у доцнијем животу, заступљема је у пуној мери у настави земљописа. Са тежњом да рад организује у томе смислу ова настава истиче као своје битне принципе: Принцип рада и принцип живота. Изазвати духовну саморадњу и приближити наставу животу и његовим потребама главно је и основно. Према овим циљевима проналазе се путеви и стварају сретства за рад.

Целокупни наставни поступак циља нарочито на самосталност и самоактивност ученика. „Пекадашње догматичко предавање учитељево губи се да учини места истинској сарадњи ученика, свестраној, дубљој, непосредној активности. Радно учешће деце састоји се у самосталном посматрању, У размишљању о посматраном, у тражењу, испитивању, дОНошењу закључака. За ово се старају многобројне прилике у школи и ван ње. Ученици врше посматрања, процењују даљине, експериментишу мерећи, упоређују, сами траже узроке појавама, скупљају анегдоте, скаске, обичаје, слике, камење и разне друге предмете, као грађу за рад. Питају за оно што им је непознато и што их интересује.

Основ свега активног учења чини непосредно посматрање. Ако се не жели да географски појмови буду само речи морају се задобити у природи. Из тога излази само собом да се школски рад не може ограничити на учионицу. Она се неизбежно мора чешће напуштати и одлазити на улицу, У поље, на брдо. Шетња и излети постали су данас педагошка нужност и улазе у географску наставу као њени саставни делови. За упознавање најближе околине они су очевидно прва неопходност.

Своје место и околину деца упознају онако како то бива у обичном животу. Они се нпр. пењу на брдо Одатле, посматрајући небо, запажају да је оно над њиховим главама нај-