Učitelj

768 Суштина ришма

дефиниција ритма каква се узима у главном и данас. Рашчланити се може само неко градиво, у овом случају такво, на које се може везивати ритам. Градиво прикладно за ритам звало се код старих Грка туптотеп, а обухватало је све три уметности: музичку, песничку и орхеистику, т.ј. уметност телесних покрета. Самим тим градивом не настаје ритам, него тек правилним његовим распоређењем. Какво има да буде то правилно распоређење, наиме рашчлањење ритмичког градива у доба, у временским одељцима, по извесном реду» Пре свега под доба разумемо најмањи део ритмичког градива, елеменат из кога се има развити ритмички осећај. У гимнастици је то један покрет, у музици један тон, а у песништву један слог. По неколико таквих доба, обично два, три или четири чине временски одељак. У музици и гимнастици то се зове такт или мера, у песништву матричка стопа. Тактови су 5, У, и '(. У временским одељцима доба су дуга и кратка или наглашена а ненаглашена тзв. тешка и лака доба, која се наизменично понављају. Видимо дакле сталну измену тешких и лаких доба у тим правилним одељцима, а ритам је у том правилном измењивању. Овим тумачењем добићемо најправилније схватање ритма.

Таква је теорија о ритму и данас, нарочито што се тиче распоређења ритмичких елемената, пореткае слогова и тонова. Таквом правилношћу, принципом ограничња и неограничења објашњава Платон и суштину лепоте. Њен је прави захтев мера. Нема лепоте без мере, дакле ограничења, правилности, реда. Платон тражи лепоту у реду, племени; тости и истини. Од свих бића једином је човеку урођен редред покрета је ритам, а ред звукова је хармонија. Према овим принципима изнео је Платон дубоку мисао, да човечјем животу треба ритма и хармоније.

Из овога јасно видимо, да је наглашена ритмичка правилност само услов за стварање ритма, а никако ритам. Тим смо довољно уочили разлику између ритмике и метрике, јер смо опазили, да је метрика са својим правилним распоређењем градива, нешто свесно, разумно, логично, удешено и јасно у ком је свака правилност и законитост, док је ритмика појава наше унутрашњости, ствар осећаја, која се као таква не може мерити умним мерилом, можемо је само осећати. Иста таква је разлика између ритма и такта у Музици и гимнастичким покретима. Ово ћемо боље схватити ако упоредимо такт и талас. Такт или мера може се тачно мерити справом метрономом. Он је свесно проживљавање, које почиње и завршава се. Ниједан талас не почиње и не свршава се, него траје непрекидно, бесконачно, дакле он је несвесно проживљавање. Резиме свега је, да је главни разлог