Učitelj

Вагнерове мисли о младежи ЗЕ

Који имају на уму да сиђу с утапканих путова, треба да. изграде у себи снажан унутарњи живот.

Има људи који воле да плате, па да им је досадно, у друштву, него да им је досадно самим, бесплатно.

Има много људи који су исто тако страни сами себи каошто су нам стране земље које знамо једва по имену и у које људска нога није крочила никада. Ченинг.

У чему је енергија једне воље, чврстина једне савести и њезина поузданост» Она је у подобности да знамо бити сами, да дамо отпора навали утицаја споља и да се против њих учврстимо у једном снажном унутарњем животу. Прибрати се не значи бежати од света и разнежавати се у болешљивој усамљепости или у јаловом зурењу у своје ја. У томе смислу, ми бисмо рекли напротив: Мае зоб! — Прибрати се значи ковати и чистити своје оружје постранце да га изнесемо у бој с новом енергијом. То значи устукнути да бисмо боље скочили.

Поред све велике делатности спољашње, потребан је снажан живот унутарњи. Свугде где овога није, делатност се измеће У узнемиреност. Повлачење, усамљеност, пустиња имали су своју улогу у свима плодним животима.

Свугде где се, у овом свету, подиже глас подобан да изазове одјек, излази из уста која знају ћутати. Тајна је моћних. речи и херојских дела у великом ћутању душе. У прибирању све се снаге скупљају и припремају, и када куцне њихов час, оне се сткривају са снажним полетом. Могло би се рећи да дух има, као и земља, своје дуге зиме, када све ћути и спава, своја пролећа с буђењем, с клијањем, и затим своје жетве... Колико је рђавих радова, јер не познајемо снагу прибирања, ни тајну да дуго затежемо лук како би удар што даље стигао.

Фридрих Фребел је радо понављао: Живимо за децу! Позејмимо његову девизу и рецимо: Живимо за младеж, и она ће живети за добро, и њезина ће радост бити чиста!

Радост је зрео плод доброга живота. Она је тековина ваљаних и снажних. Нема је онај који хоће да је има... Што се тиче жалости која долази од рђава живота, она се показује на бледим и издуљеним лицима, и то је једна бедна историја. Ви сте жалосни, јер нисте поштовали изворе живота. Један вас паразит нагриза, један се порок храни на коренима вашега бића; он напредује, а ви се сушите. Свугде где се јави та жалост, она открива једно скривено зло. Нешто недостаје или рамље у најдубљој дубини бића. Живот неупознат, помрчен, раздешен, крвави из тисуће рана, и радост се више не може одржати.