Učitelj
56 Јов. П. Јовановић
·" МЕТОДИКА Мане и недостаци
у извођењу почетне наставе читања и писања у нашим школама
— ОД јов. П. Јовановића —
1
На првоме или елементарноме ступњу
Извођење почетне наставе читања и писања на модерној основи у школама предратне Србије, у пређ. Војводини и осталим српским крајевима, започето је пре више од пола столећа, по буквару од Ђ. Натошевића, који је био подешен за извођење ове наставе по немачкоме гласовноме аналитичко-синтетичкоме методу помоћу нормалних речи. Али је наскоро запажено да у извођењу ове наставе по овоме методу, и по првоме подешеноме буквару од Ђ. Натошевића, има некојих значајних мана, па је одмах било приступљено усавршавању овога метода, или управо рећи усавршавању буквара, као помоћнога средства за извођење ове наставе по овоме методу.
У Натошевићевоме буквару запажена је значајна мана, која се састојала у избору нормалних речи. У њему је за познавање гласа и слова О била узета као нормална реч око, за глас или слово С, узета је била као нормална реч столица, а за глас или слово Н узета је као нормална реч нос. Такав избор нормалних. речи није био добар, јер у избору нормалних речи важи као правило: да у свакој нормалној речи сме бити деци непознат само један глас или само једно слово, и то оно, које је на реду да га деца упознају и запамте, а у Натошевићевом буквару узете су биле за нормалне речи са више непознатих гласова или писмена, што је стварало забуну код деце.
Та мана у буквару од Ђ. Натошевића уклоњена је израдом. новога буквара од Ст. Чутурила. У њему је за прву нормалну реч узета реч ос, помоћу које су деца у једној лекцији научена да једновремено упознају и разликују два гласа или два писмена, а за другу нормалну реч узета је реч нос, а не реч нож, пошто је у речи нож само једно познато слово, а два непозната слова, а реч нос има само један непознати глас, или само једно непознато слово, и то оно, које деца у тој лекцији треба да упознају и разликују од прва два већ позната им гласа или прва два позната им писмена.
Ово је био први корак у раду на усавршавању и олакшању извођења ове наставе у нашим школама по гласовноме аналитичко-синтетичкоме методу помоћу нормалних речи.
Од ове прве реформе у извођењу ове наставе у нашим школама протекло је већ више деценија, а за то време појавили су се више реформатора и више нових буквара, у којима се огледала тежња да се израдом нових буквара отклањају мане и недостаци из старог буквара, али се у томе није огледало и те-