Učitelj

774 Библиографија

М. Герасковљ: Педагогическал психологиз. Софиа — М. Герасков је по"знати радник у бугарској педагошкој књижевности. У овој књизи писац је штампао своја раније ·држана, предавања из овога предмета. Цело дело је по„дељено на три велика поглавља и расправља методолошка питања педагошке психологије, за овим умне, осећајне и вољне процесе. Књита може да послужи као подесан увод у изучавање педагошке психологије.

А. Пинкевич: Педагогика, том [, стр. 316: том Ц, стр. 262. Москва. Шинкевич је ушао у педагогику преко природних наука, управо преко праксе. Њега су пре бављења са педатошким проблемима занимала питања, природних наука и његово стручно образовање је природњачко, не филозофско, психолошко и педагошко. Но потребе земље и времена у коме је радио захтевале су „да и он приђе решавању педагошких питања, да учи педатогику и да држи шредавања из педагогике, па чак да та предавања и оштампа у две велике свеске. Он, најзад, припада оном старијем колу совјетских педагога, које је градило основе совјетског педагошког система, у коме су били: Крупскаја, „Блонски, Калашников, Медински. Пистрак, Луначарски ни др. и које, изгледа, да се сада поступно „ликвидира“.

Цело ово дело је састављено по унапред одређеном тледању на свет. Ово је материјалистичка педагогика, или, како вели сам Пинкевич —- „оглед маркомстичке педатогике. — Прва свеска је посвећена уводу у педагогику и општим линијама педагошког процеса, где се свесно, мада са великим напрезањем, хоће цела педагогика да оријентира на дијалектичко-историском материјаливму и где се целокупно васпитање и образовање политизира и даје му се класни — пролетерски карактер. Зато је његов педагошки систем не само социјална, већ пролетерска или социалистичка педагогика, За. овим се расправ«љају питања педатотике претшколског доба, (физичка култура, психичко васпи-

ање одојчета, инстинкт, интедект и воља и организација педагошког процеса у претшколском добу).

Друга. свеска има у виду школско доба и расправља питање радне школе (школа и дете, школа и друштво, социјална радна школа, организација дечјег колектива у школи, основи совјетске дидактике, естетичко васпитање, полно васпитање и др.. Из излагања ових питања, и поред директиве дијалектичкохекономског материјализма, ипак се виде мнота отступања у страну буржоаског схватања школских проблема и много несигурности, која је рефлекс саме несиљурности дијалектичко-економског материјализма. Неизрађеност чисте „про„летерске“ педатогике види се јасно и на распореду одељака и пододељака, на класификацији ове науке и на схватању суштине школе, које је и нејасно и често колебљиво. Преглед пак педагошке савремености на мното места. је површан и нетачан, јер се у „буржоаске“ педагоге сврставају и они, који су фактички не само по своме социјалном положају, већ и по духовном склопу далеко од сваке буржоазности, нарочито духовне буржоавности. Осим тога соВјетски педагози никако ни могу да се отресу мржње против непролетерских класа, јер иза класа не виде живе људе, не виде људске индивидуалности које виле вреде од свих класа и свих класно заснованих педагошких система. Зато сз свака књига која пропагира класне истине, класну мржњу и класни морал мсра одбацити. — М. Р. М.

Отакаг Кадпег: Уумој а Фпебпл; зоизфауа ХКкој5ћу!. 00. 1 а 2. Ртаћа. 561. 549--651. — Универзитетски професор О. Каднер долази у ред највећих савремених чешких педагошких писаца. Ове две књите претстављају половину треЋег дела монументалне педатошке трилогије пишчеве. Први део Каднерове три„логије је Историја педагогике у пет свезака, други део су Основе опште педатогике у три свеске, трећи део трилогије посвећен је развићу и стању школства, у савременим државама. Прва свеска излаже историју школа од почетка 18 твека до краја светског рата. Друга свеска излаже развиће школства после рата | у Чехословачкој, Аустрији и Утарској, а тако исто и савремену карактеристику „школских система Немачке пре и после рата. Две будуће свеске имаће за предмет школске системе осталих европских држава, О. А. Држава и Јапана,

Прва свеска. овде изнетог написа посвећена, је испитивању школског раеакића у Аустро-Угарској монархији и има не само историски, већ и практични ивтерес за Чехе, јер се аустриски школски систем задржао тотово и до данас „УУ Чехословачкој. Зато се упознавању савременог стања школскот система у