Učitelj

Библиографија | 75

"Чехословачкој приступа преко упознавања ранијег стања школства у Аустрији. Песлератно развиће школа у Чехословачкој, по Каднеру, претставља, завршетак „дугогодишњег процеса еволуције, чији коренови иду у средину прошлога века. То се развиће карактерише: национализацијом школског рада, а донекле и лаицизацијом. Уосталом, високо ценећи традицију, која је хранила чешку националну школу, Каднер се не претставља као конзервативац у питању школске "реформе. Претпоставку школске реформе он налази у повећању материјалне опремљености народне. школе, а нарочито у радикалној реформи учитељског · "образовања (учитељске школе треба заменити двогодишњим Педагошким ака„демијама у које се ступа после осмогодишњег образовања у средњим школама). "Он дубоко жали, што је општа, школска, реформа у Чехословачкој постала предмет политичког спора и партиске тртовине. Од свих пројеката школске реформе, по проф. О. Каднеру, најуспелији је пројекат В. ПШшиходе, по коме се дуали„етички школски систем мора да преобрати у систем јединствене диференциране школе.

Друга свеска је посвећена школама Угарске, Аустрије и Немачке. Ту би де учинила једна напомена. Док проф. Каднер посвећује извесну пажњу интересантним огледима нове школе у Хамбургу, дотле потпуно игнорише велики рад на школском преображају у Берлину, који својим многим странама не уступа преображају извођеном у Бечким школама. Уосталом, рад проф. Каднера и поред неких недостатака има велико значење и несумњиву вредност.

Б. РеНкап—Јозећ Тугду: Зошбазпа озоће и З/омапи. Ргаћа. — У овој доста обимној књизи описано је филозофирање савремених Словена. По себи се разуме, да је познати чешки филозофски писац Фердинанд Пелинан дао највише простора савременој руској филозофској мисли. Ту су дати огледи филовофирања: Александра Веденског, И. Лапшина, Николаја Лоског, Флоренског, Сергија Булгакова, Евгенија 'Трубецкот, Николаја Берђајева, Лава Карсавина, 0. Франка, Сергија Хесена, Вишеславцева и других. Други писац овога дела, преф. Јозеф Тврди, говори о пољским, југословенским п бугарским филовоф"свим писцима. Ту су подаци мање исцрпни и у многим странама неситурни. Лпак овај оглед не треба да остане изван пажње оних интелитентних синова нашег народа, који читају на чешком језику.

Јозећ Раја: Вшћагзка озоће, Ртаћа. —- Проф. Пата је велики пријатељ и познавалац бугарског књижевног живота и често пише на чешком језику о књижевним појавама код братског нам народа. У овој књизи аутор је дао оглед "историје бугарске филозофске мисли. Задржавао се негде мање негде више и на. биографији писаца. У књизи су подробније изнети портрети: Џетра Берона, И. Н. Гјузелова, И. А. Георгова, Дим. Михалчева, К. Крстева, Н. Алексијева, "С. Казанџијева, И. Саржилијева, А. Илијева, Д. Матејева, К. Чолакова, И. Кинкела. ЈЊ. Казанџијева, Николаја Рајнова и др. Од педагошких писаца обрађени “су портрети: Ј. Ковачева, П. Нојкова, Д. Кацарова, Х. Негенцова, П. Цонева, М. Гераскова и др. Као и у многим другим примерима тако је и овде случај „да странац даје једну доста успелу књигу, коју је требао да напише један од домаћих људи. Овај оглед проф. Пата служи као прекор и нашим писцима и "као пототрек да се већ и у нас изради једно дело, које ће изнети развој југо"словенске филозофске и педагошке мисли. — Д. М.

А. Сећтапп: Ађегдјашђе ипа 2Хашћеге; Уоп Чеп АНекђеп ЛеНеп ал ће Фе Оерепуатћ. Уфшћсат. — Алфред Леман бивши професор универзитета у Копенхатену, писац је горњег дела, које је преведено на разне језике. У делу „је исцрпно изложен врло обилан материјал о тако званим окултним наукама, од магије примитивних народа до савременог окултизма, Писац је руководио "пеихофизичком лабораторијом у Копенхагену и све је окултне појаве покушао научно да објасни. Али овај класични рад А. Лемана, прерадио је и допунио „диселдорфски неуролог д-р Петерсен. — Н. 3.

Напз Рпезећ: РћНозорћзеће Седепмаг гадеп. Гејрде. — Ова студија, претставља најновији рад Ханса Дриша, професора из Лајпцига, који се бави проблемима савремене мисли и који нам даје не само теориску анализу постав„ених проблема, већ и њихову везу са другим савременим филозофским уче„њима и то на један врло јасан начин. — У првом делу анализирани су пој