Učitelj

116 Д-р Милош Ђурић

плен, „отплове они на Истам да даду награду оном Хелену који ју је највише заслужио у том рату. А кад војводе онамо стигну и на жртвенику Посидонову поделе гласове бирајући првога и другога, тада је свако од њих гласао за се, мислећи да је он најбољи, а другу награду већина је сагласно доделила Темистоклу. Мада Хелени нису хтели да то реше из зависти, него је сваки у свој град отпловио без решења, био је ипак Темистокле одабран и проглашен за куд и камо најмудријег човека у читавој Хелади“ (Херодот, УШ 123—124).

Стадионско-хиподромску славу, која је била одлика само аристократско-агоналнога света, и за коју песник Одисеје каже

(МТ 14/—148):

Нема ти веће славе јунаку док живот му траје него је слава она што руком и ногом је стече

почиње засењивати слава која се стиче агоналним старањем за бољи живот човеков уопште (тб већч(орс лошу тобс вудрфлоос). Пиндар, који нам својим епиникијама од свих најбоље дочарава живот стадионске и хиподромске агонистике, више је сведок прошлости, коју Ксенофан одбацује, него ли пророк потоњих стадиона и хиподрома духа, које Ксенофан наговешћује.

(Свршиће се)

КРОЗ КЊИГЕ И ЖИВОТ

Опречне тезе

(Фрагменти) = Од Свет. О, Аврамовића —

Густав ле Бон, познати француски психолог и социолог, развијао је у својим делима једну мисао, која је права антитеза марксизму. Супротно Марксу, који у економској структури у даном историјском тренутку гледа узрок, кључ и пуно објашњење свих манифестација духовне и материјалне културе и живота, Густав ле Бон сва социјална и индивидуална бивања и појаве тумачи теоријом људског менталног склопа, тј. психичком конструкцијом у ужем смислу.

По Г. ле Бону историја и цивилизација произилазе из психичких карактера маса тврдећи при том да је „ментални склоп исто тако одређени мало променљив као и анатомски“. Сасвим је јасно на први поглед да се ове две теорије искључују а што их ми овде стављамо једну поред друге долази отуда што се, можда, у пресеку, у контрасту ових теорија крије могућност објашњења појава и питања, која данашњи свет муче до очајања и несвести...