Učitelj

Опречне тезе 117

По Марксу — да будемо јаснији — сав овај данашњи привредни хаос и беда људских маса, коју тај хаос доноси собом, тумачи се просто и једноставно принципима и законима економскосоцијалне структуре и особином те структуре да, дозревањем и изживљавањем, прелази из једног облика у други.

Данашња економска структура на чисто капиталистичкој бази — марксисте то нарочито подвлаче — узрок је привредној кризи уопште. Излажење из те кризе — кажу они — постићи ће се једино (ма и путем револуције, тим путем и најсигурније) ако се та структура напусти, па се уђе у један сасвим нов, некапиталистички, економски строј и систем. Методе су им познате: просвећивањем радничких маса формираће се сазнање а с њими револуционарно осећање неиздржљивости у данашњим облику економске структуре Прелазак у нов облик је сада лак, брз и конзеквентан. Ми смо подвукли израз „просвећивањем“, јер се тај метод у основи противи теорији Густава ле Бона, који сматра да људска интелигенција (просвећеност) није никада играла пресудну улогу у изградњи историје и цивилизације, већ каракшер народа. До нове економске структуре, према томе, неће се доћи просвећивањем, тј. чисто интелектуалним уздизањем маса, већ историјским методама трансформације карактера и менталног склопа уопште. Густав ле Бон, дакле, категорички пориче принцип просвећивања маса и револуционарно-материјалне методе у преображавању економско-социјалних система. Другим речима он негира материјалистичко схватање историје.

Капиталистички строј данашњице — извор свих зала по Марксу — по Густаву ле Бону сасвим нормално одговара данашњем менталном склопу људи и њиховом карактеру. Следствено томе спас од капитализма и социјалне неправде, коју капитал носи и рађа, доћи ће само од измене карактера. Међутим та измена није ни лака ни брза (ни путем револуције), јер је карактерни, ментални склоп људи — као што смо напред рекли — по правилу чврст и јако отпоран као и анатомско-биолошки склоп. Закључак би био овакав. Ако је теза Густава ле Бона и приближно тачна, социјалистичко царство на земљи још је много далеко. Међутим марксизам са надом која се уздиже до религије очекује то царство из чисто материјалних снага и чиниоца у бли-

ском времену, смејући се онима који га очекују из — етикеи психологије.

Ако би се, дакле, уз тезу Густава ле Бона ишло до крајних конзеквенца, — узроке економско-привредне кризе (свакако и других криза: треба тражити на другој страни не како смо навикли — у психо-етичкој структури људи а не у економској. Ко је у праву»

Тезе су јако опречне и непомирљиве.

2. Загребачко издавачко предузеће „Минерва“ предузело је издавање једне веома интересантне и, несумњиво, баш данас јако потребне колекције „Нова педагогија“. Овога пута ми ћемо се