Učitelj

Опречне тезе а

нове руске школе. У револуционарном елану да створи нову културу, нове културне типове, совјетска школа одсудно негира културно-историјске ступњеве у социјалном развитку и с тиму вези онај стари педагошко-дидактички принци паралелизма психогенетичких и културно историјских ступњева у васпитно-образовном развићу детета.

Европска „психологизирина“ школа полази увек од детета као од прве претпоставке васпитања и по правилу пита се: Шта деше може 2 Совјетска школа не поставља себи то психолошко питање, већ издаје строг налог: Шта дете мора да научи на извесном ступњу. Програме совјетских школа, изгледа не раде психолози, већ само предметни стручњаци и техничари. Главно је, дакле, материјал. Совјетска школа је „материјализирана“ а не „психологизирана“. Она је, уз то, и до крајњих граница „активизирана“, али тај њихов појам радне школе не одговара нашем. У нашој школи „рад“ је само један принцип, у Совјетској — средсшво. Наш „рад“ у школи је могућност изражавања латентних духовних вредности у детета, — у руској је то чисто физичко-техничка процес и настојавање да се кроз тај процес наметну и изформирају нове духовне, пролетерске вредности. Стварање нове „душе“, ако и ту може бити речи о „души“... Совјетска школа је угушила дидактички вербализам а уздигла и оживела дидактички —- материјализам. Наша реформна школа, међутим, гледа као зло и дидактички вербализам као и материјализам; она се бори и против „интелектуализма“. Совјет-

ска школа — ма колико „радна“ и „мануелна“ не гледа у „интелектуализму“ велику опасност. Даље, совјетска школа — и она најмања — није строго васпитна. Она не спрема људе у нашем

етичком смислу; она даје „раднике“, „пролетере“ ; она је техничка, професионална од самога почетка. Њени циљеви се базирају на теоријама марксизма, искључивог, бескомпромисног. Од философије је врло далеко, јер је о беди философије Маркс читаво дело написао, признајући само један философски систем — „материјализам“ и поред њега, донекле, „позитивизам“, и „монизам“.

О телеологији (у нашем смислу речи) код совјетске школе не може бити речи. У погледу методологије и чиниће извесне експерименте и само ту и донекле биће попустљива према реформној, европској школи. МИ само у том правцу и нигде више!

Аутор књиге г. Ог Патаки нарочито подвлачи да совјетска школи значи увођење и припремање за једну сасвим нову културу, која долази после једне дотрајале, преживеле, црвоточне западноевропске културе.

Какве су оријентације и каква је идеологија те нове културе!

Пустимо аутора да нам то боље опише:

„Природа, рад, друштво! Природа треба да буде полазна и завршна тачка људске мисли, кључ за решавање свих проблема.

· Рад значи научно формирани и организовани рад, рад најширег размера, најефикаснији, индустријски рад. Друштво значи социјални програм, управо револуцију у схватању социјалних односа. Крупскаја и Блонски покушали су да формулом: природа, рад, друштво обухвате све задатке узгоја и школе.