Učitelj

Психологија радозналости 797

Овом приликом изнећемо и нека схватања, која се тичу корелације радозналости услед чега ћемо лакше дистрингирати и сам појам њен.

Појмовно радозналост стоји у најтешњој вези са пажњом и интшересом. По Рибо-у „пажња се састоји у искључиво или претежно интелектуалном стању са спонтаним или вештачким прилагођавањем индивидуе““). Полазећи од биолошког становишта у проучавању пажње (као и осталих душевних појава: Рибо констатује и доказује да пажња зависи од афективних стања, а афективни се живот своди по њему на потребе, тежње, жеље, које могу бмти свесне или несвесне и које увек садрже у извесној мери моторну инервацију. А пошто смо рекли да радозналост означава тежњу, жељу, односно страст за знањем, за новим, то би у вези са овим учењем изашло да је и радозналосш један од услова пажње. То би потврдили и сви они психолози који сматрају психологију као део биологије, а то су: Ст. Хол, К. Грос, Х. Хевдинг, Бен Џемс, Јерусалем и др. По Компејреу, радозналост није ништа друго до спонтана пажња. Па ипак се дубљом анализом да увидети како се радозналост разликује од пажње док пажња има више објективни карактер (хоће промену субјективног стања.) Пажња је концентрација свести на оно што је већ дато.

Радозналост је, може се рећи, и једна изразита форма интереса при чему под интересом треба разумети диспозицију за један одређени правац делања. Наш велики педагог-научник Вићентије Ракић (о чијој ћемо дубини и оригиналности мисли го-. ворити једном другом приликом) говорећи о појму и значају интереса, вели да је иншерес снага воље, која је везана за једну одређену врсту радње или идеја, а ступа у акцију само кад има промене пли застоја у ралу механизма. То значи интерес се такође јавља код премене, код онога што је ново. Но ипак радозналост не одговара интересу с обзиром на његову одређену садржину. Као део воље везан за механизам интерес претставља спону између слободних снага воље и механичких способности (Ракић). Он одређује правац делању слободних снага ума и воље и чини да те снаге ступе јаче или слабије у акцију те није чудо што напредујемо само у оним пословима који су прожети нашим интересовањем Интерес се не јавља онде где је све само старо, или где је све само ново, непознато, него тек онде где имамо делом новога а делом старога, где се везује старо са новим, а то у главном важи и за радозналост. [10 некима је радозналост формални интерес.

Ракић разликује две врсте интереса: 1) више или духовне интересе, који везују вољу за идеје, начела, принципе, и 2) чулне интересе, који везују вољу за објекте опажања и начине делања. Ми ћемо касније видети како сходно овој подели имамо и два облика радозналости. Неки разликују нагонски интерес и интерес према дражи. Кершенштајнер означава „интересе радо-

9) Ттп Крон Психологија пажње, стр. 13. ; Учитељ 41