Učitelj
52 Свет. О. Аврамовић
гућности да постоји и нека друга сила и снага у човеку, равна и независна, према „материјалном“, на истом месту. Потврђиваће теорију дуализма т.ј. постојање и „душе“ у човеку саздане мало друкчије но како замишљају екстремне материјалисте; „душа“ као нешто што се крије у човеку, у телу, а није од мишића и костију.:. Није што и „материја“ и није само хемајско-физичка супстанца и израз, већ и духовни, психо-етички изражај и рефлекс. Ако се, дакла, призна да може постајати и „душа“ овако схваћена, као нешто нематеријално, онда нам борба човека са „материјалним“ неће изгледати чудновата и комична, већ посве разум“ љива и логичка, природна и нормална. 4.
Према оваквом стању ствари, „спиритуално“ „душевно“ или синтетички изражено „идеално“ не изгледа више као фикција и машта. Оно постоји и бори се. Борба је жилава и често груба; борба између два фронта, равна по снази и броју, борба до истраге, до нестанка једнога. До победе — чије» „Материјалног“ или „идеалног“> До ослобођења или дефинитивнога заробљењаг Борба двеју струја и снага у човеку. Има у тој борби — ма колико она изгледала разумљива и нормална — и парадокса и трагедије. И загонетке и мистике... По учењу материјализма — видели смо напред — борба је ова бесмислена, беспредметна, јер је унапред осуђена на неуспех. „Материјално“ се не да савладити и победити. Позиције „идеалног“ у човеку не изгледају тако сјајно и утешно, јер „душа“ није изван тела већ у њему као окована и заробљена. И очајано и безуспешно се копрца у телу као риба у мрежи... Међутим борба се наставља и крај јој се не да сагледати. И једној и другој зараћеној страни изгледа с времена на време да је победилац Илузија можда... Па ипак, човек је са снагом и присуством „идеалнога“ у себи, са „душом“ која је, изгледа бар, дата по себи као и „материјално“, пожњео многе и многе успехе. Јер кад не бисмо те успехе признавали, порицали бисмо и саму културу и прогрес. Култура је музеј трофеја из те борбе „материјалног“ са „идеалним“. Музеј богат и пребогат... Па ипак = „идеално“ у човеку није — задовољено; нема осећај победиоца. Јер снаге „материјалнога“ су неисцрпне; његове борбене резерве стално се попуњавају и — борба и даље траје. Парадокси и трагедија једне борбе без примирја и свршетка.....
5.
Кажу да у тој борби леже тајне и мистерије људског живота и природе. И тајна греха човека и немогућност да се тај грех искупи и покаје и по цени Голготе и распетога Богочовека. И нове Голготе — додаје се. Али — уз то — и једна здрава философија. И могућност културе. И утеха — најзад... Јер ко зна шта би наступило кад би „материјално“ дефинитивно победило „идеално“ или — обратно. Они се боре и даље и ко зна, можда се у тој борби допуњују потврђују, оживљују, обнављују, регенеришу. И можда добро да је тако. Нестанак једнога био би, можда, гроб за обоје, сршетак света и живота.