Učitelj

60 С. Хесен

против, у целини на терет совјетског строја и октобарске револуције треба ставити сам начин на који је уведена обавезна настава. По пројекту закона у Думи, обавезно похађање школе, за чије су неизвршење биле предвиђене сурове санкције, морало се уводити поступно у појединим губернијама, у вези са извршењем изграђивања школа и увек по одредбама школске администрације, а школска мрежа се у даном крају ширила утолико да је била фактички у стању да прими сву за школу дораслу децу. Закон је обезбеђивао потребан ниво школске наставе, напосе школских просторија, а тако исто и спрему учитеља, коју је давала учитељска семинарија или средња школа одговарајуће висине (са педагошким разредом) а то је био нужан образовни цензус. Напротив, совјетска власт је почела са голим прокламовањем обавезног школовања. Тек у 1925 год. били су публиковани декрети за поједине републике у циљу изграђивања школа, без чега је обавезно школовање ништавна лозинка. Према овим декретима увођење обавезног школовања за све морало се завршити 1931—32 год. Међутим, искуство из 1925—28 показало је, да темпо ширења школске мреже у ствари јако изостаје од претпоставки у декретима и, сагласно са првим петогодишњим планом, увођење обавезног школовања одложено је до 1933 год. У овој последњој години пјатиљетке школска мрежа се морала полако раширити да прими у потпуности сву децу од осам година (тј. децу која ступају у први разред „четирехљетке“). Ликвидација десничарске опозиције и замена њенога плана „привредном реконструкцијом“ „пјатиљетком од четири године“ помела је и све схеме изграђивања школа израђене у местима ради извршења декрета о увођењу опште обавезне наставе. „Културни поход“ од 1930—31 увео је обавезно школовање одбацивши у страну све схеме и планове за изграђивање као „палице у кола“, које десничарска опозиција поставља испред „ентузијазма маса“ и „културне револуције“. Обавезна настава била је уведена без потребних школских просторија и без припремљеног учитељског кадра!

По последњим совјетским подацима у 90%, школа настава се изводи у три смене, тј. фактички 3 часа на дан, а школа има само 409/, потребних просторија за нормални рад. Учитељски кадар има само 50%, учитеља основних школа („четворогодишње“) који су добили завршно образовање у обиму педтехникума (одговара по своме ступњу учитељ. семинарији од пре рата), 30%, су добили своје образовање још пре револуције, око 40%, учитеља завршили су само непотпуну средњу школу („семиљетку“) допуњену краткорочним учитељским течајевима, а преко 10%/, ових „брзометних учитеља“ завршили су само основну школу, тј. школу истога нивоа у којој су онисада наставници. Уз то је само 30%, школа нормално обезбеђено уџбеницима, наставним средствима и свескама. Не треба се чудити да по тврђењу самога ЦК странке, на фронту општег обавезног школовања постоје „пукотине“ и да школе,