Učitelj

72 Станко Првановић

ослања на усмено и да је уопште немогуће обрадити и научити га ваљано без овог последњег. Јер, писмено рачунање само по себи претставља један чист механички рад, који се може вршити без икаквог учешћа мишљења. Збиља има ли нечега што се тако механички може научити и радити у школи као писмено рачунањер Све оно: „..пишем и... на страну“, „задржавам“, „позајмим“, „допишем једну, две, три... нула“, „одвојим једно, два три... места“, итд упамти се брзо и следује једно за другим баш као кинематографске слике на платну. Ту нема правог и стварног духовног рада; кад се измеханизирају сабирање и одузимање преко десетице и таблица множења и дељења до 100, код писменог рачунања се ништа више не мисли, него код писања по диктату. И ако се научи без разумевања, без објашњења зашто се овако или онако ради, врло брзо изветри из главе. Две илитри године после свршетка основне школе ни „одлични“ ђаци у писменом рачунању не сећају се више многих ствари, ако се нису тиме бавили, тј. ако нису примењивали писм. рачунање у животу. Ево шта су показале две анкете, које је писац ових редова извршио у два села. У првом селу испитано је 43 мушких и 17 жен. Знали су да сабирају писмено: 26 м. и 4 ж. Одузимање без „позајмљивања“ знали су 22 м. и 3 ж, а са „позајмљивањем“ 7 мушких. Множење са једноцифреним бројем знао је само 1 м. Дељење није нико знао. У другом селу испитано је 93 м. изОж. Знали су да сабирају и одузимају без „позајмљивања“ 45м.и 10 ж. а да одузимају са „позајмљивањем“ 17 м. из ж. Множење су знали: са једноцифреним множитељем 13 м. и 2 ж. а са двоцифреним само 2 м. Делење није нико знао. Већина је изјавила да се никад у животу не служи писменим рачунањем. А ово што су знали било је, разуме се, само са целим бројевима; о десетним разломцима ни помена. Прва анкета је извршена пре 7 година, а друга пре 5 година. Испитане особе биле су између 16 и 40 година старости. Нису узети у обзир они који су, по природи свога посла, морали често рачунати.

Разуме се да се из овако малог броја не може извести оп“ ште важећи закључак, али добивени резултати ипак нешто кажу. Они кажу да школа није правилно обучила своје ђаке писменом рачунању, а није, јер их није прво научила како се усмено рачуна.“)

Отуда велика практична вредност усменог рачунања. У жи: воту оно служи двојако: и дирекшно без икаквог записивања, и инлирекшно тиме што припрема схватљиво, разумљиво и трајно писмено рачунање. Овим последњим се усмено рачунање јавља и као одлично методичко средство за извођење рачунске наставе уопште. Ну, то још није све што усмено рачунање даје и омогућује. Много важнија је његова улога у формирању и образовању дечјег духа, посебице дечјег интелекта, а преко тога и у васпитању

=) Како се то изводи види наш чланак „Писмено рачунање у основној школи“ „Учитељ“ свеска за јануар 1933 год.

РЕНЕ