Učitelj

148 "ле С. Хесен

ња и после тога, када је средња школа, мењајући своју функцију, претрпела читав низ исправки, допуна и напора у прилагођавању новим условима живота. Упоредо са средњом школом у току ХЕХ века постала је и развила се у снажан организам народна школа са многим разноликом „надградњама“ различних облика школа повећаног типа. Савлађивање овога дуализма, што претставља последњи смисао лозинке „јединствене школе“, постао је сада актуелни и централни проблем школске политике. Америка је решила овај проблем раскидањем са академском традицијом, засновавши своју средњу школу као директно продужење основне народне школе. Зато је средња школа у Америци добила практичан карактер, не толико у смислу припремање својих ученика за будућу професију (американска школа до скора није давала професионално образовање, које је, напротив, у Европи било систематски и доследно развијено као допуна основне школе), колико у смислу одрицања од идеала једностране научне културе интелекта у корист развића самосталног мишљења, умења да се оно примењује на конкретне околности и сналази у практичним питањима савременог живота. Американска средња школа знатно мање цени „знање“ од „умења“ и из ње излази омладина, која на образованог европљанина производи понекад утисак савршеног необразовања. Од „академске“ школе она је постала. „политехничка“. У Европи, где је традиција универзитетског образовања много јача и где је она лакше могла да утиче на школу помоћу бирократије, решење проблема „јединствене школе“ пошло је сложенијим путем. Школска политика европских држава плаши се раскида од академске традиције, тежи да сачува старе типове школа и ствара само могућности прелазе из једнога типа у други. „Јединствена школа“, која се овде остварује путем уједињења свих постојећих типова у једноставан систем, карактерише се двојаком диференцијацијом — хоризонталном (по годинама) и вертикалном (по способностима и будућим професијама). Замена старога „елиминирајућег“ одабирања, које се условљавало имовним стањем родитеља, „диференцирајућим“ одабирењем, које се условљава способностима и успесима ученика, јесте главни проблем реформе школа у Европи. Американска педагогика сада је све свеснија недостатака недавног примитивног изграђивања американске „јединствене школе“, која је за време рата ступила на пут европског, сложенијег решења питања.

Раскинувши са европском традицијом научне културе интелекта, као основе општега образовања, средња школа у Сов. Русији ступила је на пут којим је још пре ње прошла американска школа. У овом смислу американизација руске школе је факат, који се може разнолико да оцењује, али од кога мора нужно да полази школска политика у Русији. Разуме се, да је по упоређењу са американском школом, средњи материјални и наставни ниво средње школе у СССР још врло низак. Совјетска средња школа не зна ни за диференцијацију, ни за систематско одабирање ученика. Она је једнолика и механичка у своме још примитивном изграђивању,