Učitelj

150. __С. Хесек

док се ученици који су завршили семиљетку упућују, по општем правилу, у средњу професионалну школу, те је потребна јака воља и од стране ђака и његових родитеља да би први продужио образовање, тј. да би савладао препреке које стоје на путу том прелазу.!)

У нижим професионалним школама, где у првом реду долазе „фабзавучи“ (фабричко-заводске проф. школе), који су биле раније мезимче совјетске педагогике, морао се на најпотпунији начин остварити комунистички идеал „спајања наставе са производњом“. У 1983 г. фабзавучи су били преобраћени у обичне професионалне школе нижег ступања са годишњим и шестомесечним наставним течајем за радничку младеж у добу од 15 до 18 година. Уз њих су додати различити, већином вечерњи професионални течајеви, чија настава траје од неколико месеци до једне године. Њихов је циљ „повећање квалификације“ оних радника који већ раде у производњи и старијих радника. Мако су фабзавучи одређени били за оне ученике који сврше семиљетку, ипак су они фактички били препуни оне младежи која је свршила само основну школу. За разлику од ниже професионалне школе и шегртске школе занатског и фабричног типа старога режима, они обезбеђују активнијој младежи могућност да слободније и брже подигне ниво својих квалификација, а самим тим и положај у производњи. На тај начин, у организацији нижег професионалног образовања Сов. Русија је сада ступила на пут којим иду англо-саксонске земље. Као што је познато, капиталистичка Енглеска била је класична земља у којој је принцип слободног вертикалног дизања радника у производњи (чак до шефа еснафа и више) довео до необичног цветања слободних „техничких разреда“ (у 1932 г. у Енглеској која има 40 милиона становника било је око милион ученика у вечерњим техничким разредима). А што се тиче американских „раг-Нте моканопа! зсћооја“, оне се сада више ближе енглеским „техничким разредима“ него професионализираној допунској школи средњоевропског типа и поред јаке тенденције да постану обавезне и вежу се за занатско-фабричке ученике.

Други ступањ професионалног образовања чине „техникуми“ са трогодишњом наставом за оне који су свршили непотпуну средњу школу. Совјетска статистика уобрајала је до сада у техникуме и учитељске семинарије („педтехники“), а тако исто и болничке школе („медтехникуми“) и „музик техникуме“. До недавног времена ове су школе биле под управом „Главпрофобра“. Али са реорганизацијом наркомпроса у 1983 г. и са укидањем главпрофоброва сви технички наставни заводи били су предати на управу разним привредним комесаријатима („медтехникуми“ су прешли

под управу Наркомздрава), а то је морало да осигура њихову

1) Уосталом, треба напоменути још један пут за више образовање, које дају „раднички факултети“. Овн („Рабфаки“) примају младеж од 16 година, која је чак- завршила само основну школу и себе препоручила радом на производњи или политичком пољу. Од 1983 г. у Сов. Савезу било је 926 рабфака са 350.000 ученика. Већи део рабфака, којн се ноћу посећују, даје могућност да се „настава“ изводи без напуштања производње илн службе у совјетском апарату.