Učitelj

178 Јел. Радосављевић

у то сам увери, те онда покаже ученицима. Неуспео оглед побудио би сумњу код ученика.

3. — Како ћемо да одредимо на којој је страни неко место, које није на правом југу, северу, истоку или западу, него је између њЊИХР — Да вам кажем: поред главних страна света постоје и

споредне стране света. Између истока и севера, зове се североисток. Где ће он доћир Покажите руком! Означи то кочићем 3, па га вежи канапом за штап. Сад се на исти начин одреди — југоисток, југозапад и северозапад. Вежбања у одређивању страна за поједине објекте и места.

— Шта смо сад добили на земљиг (Главне и споредне стране света). Пропитам их о странама света. За данас је доста. Ј и нека поваде кочиће и канап намотају на клупче. Одмор. Неко се прихватио ручка. Весели жагор и тихо мљацкање. После обеда уредимо се и уз песму од школе разиђемо се кућама.

М. — Рад у разреду. — а) Разговарамо о утисцима са јучерашњег излета. Онда им причам како су у старо време лађе пловиле обично поред обала да не би залутале на мору. Добро је показати слику такве лађе. Репимо „триреме“. Знали су стари и за звезду северњачу. Но кад су дуго трајали магловити дани и облачне ноћи, морепловци су могли залутати с правог пута и отићи другим правцем. Дуго је времена прошло док људи нису изумели справицу компас. Сад компас свима морепловцима показује тачан пут преко мора.

6) Цртање видика (хоризонта) на табли и свескама. Круг претставља видикову линију, јер видик нам изгледа као затворени круг. Права линија — штап. Мора да се нацрта и сенка. Видик се подели на четири дела помоћу два узајамно перпердикуларна пречника. Горе се пише слово С, доле Ј, десно И, а лево 3. Између ових страна обележе се споредне стране света. СЕ ЈИ, Ј3 и 63.

в. — Помоћу компаса ученици одређују стране света из учионице. Ученици се окрећу лицем северу. Где су прозори окренути» Колико је прозора окренуто југу' Шта је на северуг (Врата). На истокуг На западу» На северозападу (Пећ), на југозападу» итд. На којој страни су двориште» А башта» Воћњак» Наставнички стан Црква итд. Којим правцем води улица Н> У коме правцу воде путеви од школег

г. — Упоређења. Каква је сенка од ваше куће ујутруг На коју страну је окренута сенка» Колика је сенка у подне» Увечег Каква је сенка од дрвета ујутруг У подне» Пред залазак сунцаг Звонаре» Ограде» итд. Од чега зависи дужина сенке» (Од Сунца). Шта онда можемо рећи за Сунцег (Оно даје светлост). Још лепше: Сунце је извор светлости за све људе и за све што постоји на Земљи.

д. — Један оглед. Спусте се црне завесе. На сто се стави неки омањи предмет и упали ручна сијалица или свећа. Дизањем и спуштањем извора светлости (сијалице, свеће) деца лепо уоче дужање и краћање сенке. Нек деца понове тај оглед. То понављање не значи механичку репетицију. Предмети се мењају, да би се добили сенке разног облика. Види се, да сенке зависе од предмета

ЕН