Učitelj

Стјепан Басаричек 223

Из Мванића потјече више наших истакнутијих јавних раденика. Ту је рођен некадашњи загребачки градски сенатор, који је попут свога великог претшасника, Аугуста Шеное, такође загребачког сенатора, много радио у лијепој књизи. Бивши загребачки метрополита др. Јурај Посиловић син је иванићкога обућара. Учинио је много за народну ствар увођењем старословенскога језика и глагољице у католичку цркву Сењско-Модрушке бискупије под воћством владике Штросмајера и хисторичара Рачкога. Раније се истакао и као теолог Богословскога факултета у Загребу, учећи и пишући у духу св. Павла.

(Осим ове двојице потекло је из Иванић Града још неколико наших виђенијих људи, а међу њима и Стјепан Басаричек некадашњи учитељ основне школе у Вировитици, а послије дугогодишњи професор Учитељске школе у Загребу. Он је рођену Иванићу Граду 27 априла 1848 године. Као потомак предака који су кроз генерације и генерације истрајно и солидно радили у своме занату, баштинио је својства која су га у његовом наставничком и књижевном раду видљиво одвајала од његових савременика и сарадника у учитељским редовима. Уз његово име тијесно је повезан почетак као и даљи развитак наше педагошке науке и књижевности, развитак загребачких учитељских организација и институција, и развитак нашега народног школства за пуних пет деценија, почевши од седамдесетих година прошлога, па до свршетка другога деценија двадесетога стољећа. Загребачка учитељска школа, педагошки лист Напредак, Хрв. педагошко-књижевни збор и Савез хрв. учитељских друштава испуњени су кроз педесет година његовим промишљеним и солидним радом, толико да се хисторијски развитак тих институција не може никако, па ни за најкраће вријеме, одијелити од његова имена. Док је велики народни учитељ Иван Филиповић оснивач и организатор споменутих учитељских тековина у Загребу, дотле је Стјепан Басаричек онај школски и педагошки радник који је свима Филиповићевим установама давао најсолиднију садржину и одређивао правац њихову даљем развитку, а нарочито послије 1895 године, након смрти Ивана Филиповића.

Басаричек није својим радовима одушевљавао и освајао попут заноснога Даворина Трстењака, али је зато увјеравао и изграђивао схватања и увјерења према којима се рад у педагошкој књизи и народној школи развијао једним сигурним путем и према којима је рад у сталешким организацијама задобио реалне темеље. По њему је постала педагошка наука центар и исходиште свију учитељских просвјетних и сталешко политичких настојања. Може се казати да је Иван Филиповић отворио и утро путеве којима ће кренути учитељска радна снага, да јој је Даворин Трстењак дао срце и крила, а Стјепан Басаричек изградио је њезин разум.

# Почетак и развитак педагошке књижевности у хрватском

дијелу нашега народа уско је везан за Загребачку учитељску школу. Од 1776 године одржавали су се до 1849 године течајеви