Učitelj

(224 Јосип Шкавић

за образовање учитеља народних школа уз загребачку нормалну школу, неку врсту ниже реалке. 1849 године основана је у За-гребу двогодишња учитељска школа, а бивша нормална школа уређена је као „узорна школа“, послије вјежбаонице. За учитељске приправнике приређени су тада први педагошки уџбеници. Штампани су у Будиму и биће да су превод с мађарскога. Не зна им се ни аутор ни преводилац. Послије тога написао је каноник чазмански др. Стјепан Илијашевић књигу „Обука малених или катекетика“, и то је први наш оригинални педагошки уџбеник, јер се у њему не говори само о вјерској настави него о узгајању „и образовању уопће, па о методама наставе и о настави у другим школским наукама. Неколико година након тога, наиме 1867 године, издао је Стјепан Новотни, наставник педагогије и посебне методике у Загребачкој учитељској школи, своје дјело „Гојидба ти обћа уџба“. Још раније почео је издавати (1859 године) Новотни заједно са учитељима узорне школе лист Напредак који јоши данас излази у Загребу. То је педагошко књижевни рад прије "Стјепана Басаричека.

Уџбеник Новотнога израђен је према Есерту, а Есерт је у своме педагошкоме раду слиједио углавном Канта, док је раније дјело Илијашевићево писано у духу сколастике. Први уџбеник Басаричков „Кратко искуствено душословље“, а то значи емпигријска психологија, излази као издање „Хрв. педагошко-књижевнога збора“ 1877 године, а након тога излазе редом четири књиге његове „Педагогије“ („Узгојословље“, „Повијест педагогије“, „Опна наука о обуци“ и „Посебна наука о обуци“). Све су те књиге израђене по Хербарту и ондашњим Хербартовим насљедоватељима. Прије тога написао је Басаричек у Напретку низ чланака о раз„личитим и учитељским сталешким питањима. Сарађивао је у њему од 1868 године.

У оно доба истицале су се у подручју педагогије нарочито двије струје. Једну су претстављали Хербартови ученици, а другу они који су се поводили за берлинским универзитетским професором Фридрихом Бенекеом. Та два Педагошка правца очитовала су се и код нас. Било је учитеља из бивше Војничке Крајине који «су студирали у Бечу, у Дитесову педагогијуму. Дитес је слиједио у своме педагошком раду Бенекеа, па су тако наши крајишки учитељи донијели његова схватања к нама. Међу тим крајишким учитељима нарочито се истицао као педагошки писац Јосип Гласер, професор учитељске школе у Петрињи, поријеклом Нијемац из Баната. Он је издао „Психологију“ и „Логику“. Те су књиге рабене по Бенекеу.

У психологији као основној науци педагогије заједничко је и Хербарту и Бенекеу прекидање са дотадашњом спекулативном или рационалистичком психологијом и душевним моћима, а заједничко им је и оснивање психологије на искуству. Но ипак се њихова схватања појава душевног живота знатно разилазе. Хербарт не оснива своју психологију само на искуству него и на метафи-

зици и на математици. Хербарт је метафизички ријешио пи-

пи