Učitelj

Стјепан Басаричек | 315

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПЕДАГОЗИ

Степан Басаричек

— Од јосипа Шкавића —

Вриједност теоријскога педагошко књижевнога рада Стјепана Басаричека може се право да процијени по ономе како је он ту теорију умио да примијени у спољашњем и унутрашњем организовању наше народне школе. Тај његов рад намијењен је у првоме реду израђивању пројеката за законе којима је уређено школство у бившој Хрватској и Славонији. Прије ослобођења и уједињења нашега народа имали смо два Закона. Онај, већ споменути од 1874 године којим је било уређено народно школство само у т. зв. грађанском дијелу Хрватске и Славоније, док се школство у војничком дијелу њезину, у Војној Крајини управљало прописима Врховне војничке команде у Бечу, а углавном према плану Фелбигерову. Припојење Крајине грађанској Хрватској довршено је 1883 године, а то је тражило и унификацију народнога школства. Та је проведена Законом од 1888 године. Овај потоњи Закон врло је рђаво утјецао и на учитељство и на школство, јер је мало не у свему био реакционарнији од ранидега закона. Тадашњи бан Куен настојао је да што већма ограничи слободу жупанија, градова и општина, њихове самоуправе које су се изграђивале кроз стољећа знатно су окљаштрене, а њихово чиновништво постало је зависно од банске власти. Једнако је тако поступано и са учитељством и школством, плаће су знатно снижене, а управне власти водиле су управу и надзор школства. Учитељство се борило против реакције у својим организацијама и у својој штампи, али није успјело, и тај је закон остао углавном па снази све до ослобођења и уједињења 1918 год.

У тој борби учествовао је и Стјепан Басаричек на истакнутим мјестима у учитељским организацијама. Педагошки збор основан је иницијативом Ивана Филиповића 187] године са главним циљем да обскрбљује учитељство књигом из подручја теоријске и практичне педагогије и да шири и унапређује дјечју књижевност. Из педагошкога збора потекла је иницијатива за оснивање свију осталих учитељских организација и институција, а Збор је остао све до данас центар свију учитељских настојања у овим странама.

Први задатак што су га требали да ријеше чланови Збора било је организовање народнога школства. Закон од 1874 углавном је њихово дјело, а нарочито су њиме, настојањем у Збору окупљених учитеља, проведене у живот двије либералне установе. Једно је еманципација народне школе од црквених власти, које су дотада имале неограничену власт над народним школама у грађанској Хрватској, вршиле су и управу и надзор народних школа по својим органима, а друго је оснивање самосталних просвјетних власти, т. зв. школских надзорништва која су била одијељена од политичких власти. Е