Učitelj

316 - Јосип. Шкавић

У томе раду учествовао је и Стјепан Басаричек као тајник Збора. Након ступања закона на снагу он је својим чланцима у Напретку објашњавао установе закона, настојао да се оне проводе правилно и приказивао његове интенције у праву свијетлу. Учествовао је и у раду око припремања закона којим ће се провести унификација школства, но тадашње власти и народни претставници врло су се мало обазирали на захтјеве учитељства. Не-

колико година прије свјетскога рата написао је у „Обзору“, но-.

винама што излазе у Загребу, низ чланака о маџарским школама које су се множиле у Хрватској, а циљ им је био маџаризација нашега народа. Те су се школе оснивале и против слова и против духа закона, а Басаричек је врло вјешто доказивао ту противзаконитост. Други је задатак Збора био да састави читанке за народне школе. Те Зборове читанке биле су за оно доба право ремек дело, а код њихова израђивања, међу осталим сарадницима, истакао се нарочито Басаричек. Он је након тога израдио Почетнице (Букваре) које су се употребљавале у овим крајевима још и након свјетскога рата. Тим Почетницама уведена је у наше школе метода упореднога писања и читања. Прије Басаричека одлучно је заговарао ту методу управитељ загребачке учитељске школе Људевит Модец. Басаричек је наставио његов рад непрестано дотјерујући и Почетнице (Букваре) и саму методу. У методу почетнога писања и читања уносио је неке ствари и из других метода,

на пр. из фонетске физиолошко познавање постања гласа и др.

чаписао је врло добар руковођ за почетно писање и читање, а његови се буквари одликују између осталога постепеношћу, какву ћемо ријетко где наћи. Премда је увјерени присташа методе комбинованога писања и читања, ипак је у својој посебној методици врло лијепо обрадио и друге методе почетнога писања и читања, па и методу говорвих цјелина по Малишу, јер је она једина тада била позната. Многи зову данас те методе глобалнима и много их цијене. Много се служио и радовима Лемензика, учитеља вјежбаонице у Јени, који је с више страна дотјерао Гразерову методу комбинованога писања и читања. Његова сарадња у читанкама састојала се поглавито у изради онога дијела читанака који служи моралном образовању и у израђивању чланака за хисторијску наставу. М у томе се виде посљедице утјецаја хербартоваца на његов рад. Грађу из народне и умјетне књижевности разврстао је према моралним идејама Хербартовим. Тим се послом бавио читавога живота, па и у данашњим читанкама има доста грађе коју је он у ту сврху непрестано прибирао. Његови хисторијски чланци истичу се нарочито тиме што чине једну стварну и идејну цјелину, што је међу догађајима које приказује истакнута прагматска или узрочна веза, тако да је учитељу било лако радити стварно и методски, јер је хисторијска настава била управљана идејама које су управљале истакнутијим догађајима у животу нашега народа. Међу његовим дјелима те врсте особито се истиче његова читанка за грађанске школе која се дуго времена успјешно употребљавала у настави народнога језика. Особито је имао развијен смисао за народну литературу, па је и у посебним из-

на на