Učitelj

Унчшпељ 459

од тога поболе. Једном ради и запиње и сувише, други пут се

поболи од нерада. О св. Илији иде у чизмама, а св. Јовану бос. У једној истој соби спавају и живе и чељад и домаћа стока. Ту се једе и спава, и пере и суши, и пљује и умива, и рађа и болује и умире.

Па кад тај народ није писмен, да из књиге научи: шта ваља а шта неваља и како треба да живи и своје здравље да чува, —

ко ће га свему том научити» Ко ће други већ

Опет учитељ!

Запазило се да у народу опадају породичне задруге а с тиме и морал, да народ из дана у дан сиромаши, јер су му потребе живота а с тим трошкови увећани. Он не само што не уме у својим пословима да се помаже и служи сувременим пољопривредним справама као и други образованији народи, — већ је изгубио и оно што су његови дедови имали, знали и радили. Напустио пчеларство, занемарио свиларство, попустио у сточарству и смањио га; исекао шуме и оголео брда, напустио своју ношњу па се увио страним крпама, и из дана у дан срља својој пропасти! Па ко ће да му отвори очи, ко ће да му покаже шта ваља а шта не ваља; шта треба да ради и како да се спасе» Ко ће други већ

Опеш учишељ!

То економско опадање, та невоља и сиротиња, која је отуда

долазила а која се јавља у свима редовима највише је припомогла

да се у нас стварају политичке партије тражећи лека многим невољама. Нема спора да су све те партије имале своје програме,

идеалне циљеве и мете којима треба тежити. Свака се партија борила, да прво дође до што веће своје политичке војске и да

у исто време буде на државној крми, јер са тога се положаја

много брже остварује прва тачка политичког програма — увећавати и ојачавати своју партију. Вође свију партија одмах су запазиле, да су учитељи и у политичкој борби најважнија чињеница! Ко има учитеља тај ће имати и цео народ уза се. И нису се преварили! Ко је први прихватио демократска начела, ко се одушевљавао Светозаром Марковићем и осталим вођама народним и стварао слободоумне партије» Па ко ће другиг

Већ опет учитељ!

Јавио се нов човек, управо апостол и оснивач Српских земљорадничких задруга. Јавио се Мика Аврамовић да спасава наше село, нашег земљорадника! Као бунтовник и противник Обреновића избегао је казамате и винуо се у свет. У Енглеској и Немачкој видео је чуда од напретка од стварања задруга у селу познатих по имену оснивача „Рајфаузенове“ земљорадничке задруге, које заједнички продају све своје производе, а тако исто у заедници купују све што им је за живот потребно. И тај апостол