Učitelj

460 Благоје Т. Недић

улази у народ држи предавања у корист удружења и оснивања Задруга, позива у друштво све пријатеље народа да му притекну у помоћ, да се што брже и што више оснивају задруге, које треба да спасу народ и да замене пропале породичне задруге! И ко ће први да притекне у помоћ Аврамовићу и да се одазове његовом позиву већ

Опет учитељ!

Јавио се један други наш велики научник и академик, јавио се Јован Цвијић. Он је узео на себе велику и тешку дуж-

ност: да пропутује и проучи цело наше Балканско Полуострво.

Да проучи брда, планине, реке, језера и све народе који на њему

живе. А нарочито му је потребно било да проучи наш народ на селу њихов живот и порекло. Све то сам није могао постићи и проучити, требали су му помагачи. И сами можете погодити који су му били најмногобројнији и највреднији помагачи, нико други већ

Опет учитељи!

Познавао сам и познајем учитеља, који је цео свој живот посветио свом народу и његовом просвећивању. Од силнога рада и труда толико се истрошио да изгледа као мумија. Мако често пута ради сам у сва четири разреда с децом у школи, ипак је увек цењен његов успех као одличан. Ван школе је образовао певачко и соколско друштво, образовао је земљорадничку задругу и тамо је као секретар душа задруге. Калеми по селима воће а у школи са децом храни свилену бубу. Образовао је млекарску задругу пошто је претходно свршио тај курс код пок. Драшковића у Смедереву. Основао је срески учитељски збор на коме он држи предавања. Бележи и скупља народне умотворине и шаље их Академији наука. Ради на своме листу „Учитељу“ и на дечијим листовима, које издаје Учитељско удружење. Пише сам уџбенике школске, пише и штампа приче и поуке за народ. А такав је био и у рату. Када се напредовало био је први, а када се отступало био је последњи.

А за све то он је целог века скунаторио и једва везивао. крај с крајем. Почињао је с циклих 60 дин. плате и тек после тридесете и виш година добијао је само 300 дин, месечно.

А ако је био срећан да преживи и те године и дођеу пензију, онда више није био Господин учитељ, већ једино наш „Уча“. Једина титула за све то!

а анран