Učitelj
676 Милан Првулов
сеоском школом: њеном децом, њеним наставним средствима и њеним тешким економским приликама, које ће се највише учитељу-почетнику лупати о главу.
А онда рад с комбинованим оделењима, где су два, три и четири разреда заједно. Већину почетника чекају баш таква оделења, а они у Вежбаоници при учитељској школи нису имали прилике да се у томе вежбају колико треба. Уотште, Вежбаонице су скроз вештачке школе (и по склопу, и по деци, и по средствима). Оне су те које спремају „идеално“, онако, како се у пракси никад неће радити.
Учитељске кандидате треба што чешће приправљати на самом „терену“. Натерати их да савлађују све препреке и незгоде у једној примитивној средини и да се на њу навикавају благовремено. Запажа се да баш одлични ученици учитељских школа тешко савлађују ове тешкоће на селу, док се многи „тројкаши“ брже сналазе.
Све ово не значи да смо ми присталице т.зв. сеоских учитељских школа. Напротив, Учитељској школи је потребна велеградска средина. Али она не сме да губи контакта са селом коме служи и ради кога највише и постоји. Тај контакт може бити многостран: честе посете сеоским школама и селу уотшште, неговање народне културе и народних умотворина, чување народне ношње и народних обичаја, организовање народних свечаности.
Најзад, прилагођавање нове науке о васпитању и подешавање нових наставних метода према сеоској средини, према сеоској деци и њиховим потребама.
Јер народна педагогија није у опреци с научном педагогијом. Шта више, то је њена најбоља примена ни њена допуна.
Угледне школе
за интелектуално подизање учитељства = ОА Милана Првулова —
Написах скоро чланак са темом у данашњем поднаслову, хтео сам да се развије дискусија по томе и укаже пут побољшању, али дискусија је „склизнула!“ а то нисам хтео, понављам опет. Рекао сам да је наш сталеж замро, изнео сам типичне врсте тог замирања, навео сам и примере, можда недовољно примера али само због простора и обима чланка, а сад додајем још један: од 25000 учитеља два одговара. А чланак је написан са оштри“ ном да би што више учесника у дискусији било.
Два одговара; на један ћу се осврнути кратко и, с обзиром на репутацију овог часописа не у тону којим је он написан. Сеоски уча — господин учитељ: за првог има оправдања за другог не, први нема услова за рад, други неће и зато га треба приморати. Пребацује ми се за испите, а друге мере предвиђене у чланку — превиђају се. Страх од селекције је отстранио све друго, а само се селекцијом — ма она била и хитлеровски строга — добија у
епа танина