Učitelj
Угледне школе 677
квалитету. Још се — а то сам често пута видео при дискусијама испред свега поставља динар. Несумњиво је да је новац важан али не увек, па ни у овом случају, одлучујући фактор.
У другом одговору ми се пребацује да нисам „мало дубље“ расмотрио положај и потражио праве узроке садањем стању. Оправдање је ова примедба, само, ја нисам имао намеру да тражим узроке — кад су и онако познати — већ дао приближну слику тог стања, указао на пут којим зло да се отклони и тражио мишљења и других о томе. Још, нетачно је да „покушај да се код деце створи нешто ново не успева“. Та, сва је новина т. зв. савремене школе у томе да се деци олакша рад, да се настава учини приступачна њиховом начину схватања, да би се лакше постигао трајнији успех. Мало личнога. Нисам ја увек имао само ученике, нисам увек радио под т. зв. бољим околностима — свега сам 45 радна дана радио у оделењу са једним разредом, пет година сам радио у неподељеној четвороразредној школи и увек се налазило времена за све послове (цитиране у том другом одговору) — ван школе.
Али није тежиште мога пређашњег чланка у томе, да доказујем чињеницама садање стање, већ да се укаже пут побољшању тог стања, а аргументи га нису показали. Радиог Још се мени придева „утопија“ (2) Чак нису расмотрили ни мере које сам ја изнео. Један од свега видео испите, на њих се окомио, и гледајући све Ерјеовски кроз динар прогласио их немогућим. Друге мере је превидео — није се ни осврнуо на њих.
Нисам се упуштао у детаљна расматрања, обим чланка није дозвољавао, а нисам ни имао намеру да разрађујем све тачке док не чујем мишљење других (које нисам чуо јер „племе моје сном мртвијем спава“). Као прву меру навео сам угледне школе, изнећу како их ја замишљам. Додајем да моје наводе о данашњем стању учитељства није оспорио ни један од дискутаната, већ су се упустили у анализу и тражење узрока таквом стању а самим тим иако се не слажу са мном — иду у прилог мојој тези, да се ми морамо сами приморати на рад на своме личном усавршавању.
1
Због краткоће чланка (у једном ранијем броју „Учитеља“) нисам детаљно разрадио поједине пасусе тога чланка, јер би то изискивало много простора, а и сам чланак би добио обимније размере. Овога пута ћу у допуну ранијег чланка изнети нешто о угледним школама.
Свакако је познато да у нашој држави угледних школа немамо; имамо огледну школу у Београду која је већ почела рад, а која, нажалост, не објављује још резултате. Познато је под каквим се околностима изводи настава код нас, познате су прилике под којима су учитељи „осуђени“ да живе, познато је да интересовање за новине у педагогији траје често најдаље до дефинитиве, познато је да педагошка наука има свакодневних прилива новина. Поставља се питање како ће наш учитељ пратити те новине2 Како ће ићи упоредо са брзим темпом тога напретка кад се