Učitelj

Библиографија а) Општа педагогика и историја школа ИЗДАЊА „СЛОВЕНСКЕ ШОЛСКЕ МАТИЦЕ“ ЗА 1935 ГОДИНУ

Значајно је да је код нас издавање педагошких дела, препуштено готово искључиво приватним издавачима: Хрватски педатошко-књижевни збор, наша најстарија учитељска издавачка установа (59 година), која је пре показала бјајне резултате у погледу издавања педатошких дела, ограничио је своју делатност једино на издавање књига за омладину, омладинског часописа „Омиље“ и педатошке ревије „Напредак“. Прошле године издао је ХПКЗ само један уџбеник за, стручне продужне школе (Дра О. Дежелића „Науку о трговини, трговачко законодавство и науку о држави ). Издавачка делатност учитељског д. д. „Натошевић“ у Новом Саду изгледа да је потпуно замрла, а у Београду и не постоји никакова слична установа.

Једино „Словенска шолска матица“ у Љубљани, основана 1900 год, настојањем Х. Шрајнера, продужава свој рад успркос свих запрека и тешкоћа. Она, је ове године својим члановима за годишњу чланарину од 30-— динара лослала. 3 књиге, као своја издања ва 1935 годину.

На првоме месту је »Рефацок! гђогиак 55М га |ејо 1935« са богатом и разноликом садржином. Најпре је ту некролот Др Јанку Безјаку, познатом словеначком педагогу и просветном раднику који је добар део своје активности посветио Матици. Антон Совре у чланку »Оођ ауанзобјећија) Нотасјјеуеса. тојиуа« надовезује на опис живота и шесничког рада Хорацијевог (Оде, Оатире) рефлексије о настави класичких језика у средњој школи. Претседник ОШМ и уредник „Зборника“ унив. проф. Др Карел Озвалд даје у чланку »Ма ртејотл« прилог проблему високошколеког образовања учитеља. Од њега је и чланак »5фатове ра падовђ у Ху јепји роефтса јп у отеапакј сејоћ адефуа« као прилог старом проблему „младих и „старих“. Пишчев закључак гласи. као што младост тако н старост има свој смисао, своју вредност и своју унутрашњу нужност „свог „демона“. Фран Грм у чланку »бпишј ТопеЏКе« даје упутства за самосталан студиј те науке која није важна само ва наставнике дефектне деце већ и за наставнике свих категорија школа. Овај је реферат у нашем српскохрватском преводу изашао у „Гласу недужних“ (св. 1—8 и 4—6 за 1936 год.) и као засебна књижица библиотеке тог часописа. Др. Станко Гогала уовећој расправи покушава приказати духовни профил данашње омладине. Он захвата савремену омладину у њеном истинском животу, нарочито настоји захватити њену идеолошку усмереност и њен однов према равним животним проблемима који покрећу наше доба и утичу снажно и на омладину. После прелаза на педатошко подручје полазећи од констатације да при организовању нашег школства, при дружењу с омладином и при њеном васпитавању и образовању морамо у првоме реду водити рачуна о духовној структури саме омладине. После анализе карактеристика. савремене школске омладине (самосталност, духовна или идејна усталасаност, птрактичност, реалност) посматра аутор однос омладине према школи, дому и ауторитетима. У свему: драгоцена расправа, пуна значајних мисли и запажања а писана ув то без сувишног научног апарата па би је требали да упознаду сви наши школски радници! Јосип Јуранчич, аутор књиге »12 Које та. пагод« за коју је један од критичара рекао да је то најбоља књига коју је код нас последњих година написао учитељ, заступљен је одломцима из свог дела „Сељачко питање и васпитање“ где анализује укратко раввој и суштину земљорадничког сталежа, приказује прилике у којима расте сеоска омладина као и њене изгледе за будућност. Од Винка Брумена, нашег првог учитеља, доктора филозофије по новом Закону о универзитетима из 1930 год. штампан део његове врло документовано израђене дисертације о Сломшеку (» оуепаке табећпе БКоје«) где се описује постанак и развој тих школа код Словенаца. Ернест Вранц куша у чланку »М! ртето партеј...« да оцрта, проблематику младог учитељског нараштаја од предратних времена до данас. Драготин Цветко саопштава резултате својих испитивања ђачког успеха (одн. неуспеха) код ђака класичне гимназије у Марибору и с обзиром на њихову социјалну