Učitelj

Ни чист филозофски поглед на педатогику, ни чиста интуиција практичара наставника, већ живи васпитачев поглед на живот и дубоко познавање науке о младости не само из књига већ из живота учиниће да се између наставника и ђака оствари живи духовни додир. Не наставник шаблониста и роб туђих рецепата, већ васпитач стваралац. По д-р Поповићу, „васпитач стваралац има одређено животно схватање које условљава пуно унутрашње развијање, има дубоку веру у моћ васпитања, има темељну научну стрему, он познаје методику наставе и доживљује племените идеале и топлу васпитачку љубав. А та „љубав има извор у продубљеном познавању пеихолотије младости. Између васпитача и његових ученика остварени су тада узајамно поверење и топла душевна веза, без које нема динамике васпитног процеса и творачке васпитне и наставне делатности“.

Аксентије Гагић: Самопосматрање и самоваспитање, Београд 1936, 8%, стр. 16, цена 4 дин. Издање књижаре Ј. Џелеблшћа — Карађорђева 61. — У кругу млађих наших колега који се баве психолошким проучавањем савремене омладине у духу упутстава д-ра (О. Поповића делом се налази п колета, Гагић, И он је покушао да у овој својој расправи подвуче значај интроспекције и самоваспитања. Желети је да колега Гагић још јаче зарони у проблем и да га са још већом истрајношћу и критиком испитује, па ће временом доћи до бољих п већих открића.

Фридрих В. Ферестер: Самосавлађивање (Одељак пз књите Наука о животу). с немачког превела Паулина Албала, Београд, 1936, 8', стр. 52, цена 8 динара. Савремена педагошка библиотека св. 3. Издавачка књижара Рајковић, Беотрад, Теразије 16. — Широм света познати педагог, велики човекољубац и борац за петину и правду — Ф. Ферстер, познат је и код нас још пре појаве овога списа преко његових дела: Школа и карактер и Државно и грађанско васпитање. Самосавлађивање је више намењено омладини да она себе испита и регулише, омладини која под утицајем неких нагона постаје роб место господар својих страсти. Самосавлађивање је у исто време и самоваспитање воље, самодисциплина, која се разликује од спољашње, круте и наметнуте дисциплине. Можда не увек аскеза пл убијање нагона, већ њихово каналисање и сублимација.

Делце, које је лепо преведено, нарочито се препоручује младим наставнидима и ђацима свих средњих и учитељеких школа.

Б. Карличић: Чланци и афоризми. Штампарија Дома. слепих „Краља Алекеандра 1 Ујединитеља“ у Земуну 1936, 5%, стр. 130, цена 10 дин, Шпшчево издање, Кумодрашка 58 — Београд. — У овој збирци чланака п афоризама, делом раније штампаних, а делом додатих нових, највећу вредност и пажњу нашу заслужују афоризми. Та врста литературе ретка је у нас; ма да се и као таква та жалост слабо цени и мало чита. Колега Карличић је на 32 стране дао 340 афоризама, премда онш, строго узето, и не би требали да уђу у ову књигу, јер су ошштег значаја и не тако у тесној вези са чланцима који говоре о пољском школству и о настави појединих предмета, у основној школи. Они, уствари, треба да изнесу читаво гледање на свет колете Карличића. Као такве их ја и сматрам. Али, зато су афоризми требали да буду систематисани не по редном "броју, већ по садржају, по предмету о коме говоре. Ту има мисли: о Богу, ч0веку, природи, раду, приљежању. пријатељству, употреби времена, о новцу, пожоти, чулности, духу, зависти, жени, браку, деци и политици. И глобално узети ови афоризми претстављају максиме, практичне савете о појединим случајевима у животу и неку врсту практичне етике. Врло тешко је окарактерисати коме типу погледа на свет припадају ове максиме. Читајући их и о њима размишљајући добија се утисак извесног осцилирања између солипсизма и наивног реа„лизма, између оптимизма и песимизма, између натурализма пи идеализма, између умерењаштва, и епикурејства. Још није о многим стварима довољно јасно. ни доста речено, иако се колета Карличић трудио да буде јасан и да јаче житвот захвати. Све је код њега још у превирању, у налажењу себе у животу и свету, у домену етике закона, а не етике стваралаштва. Можда прерано закључујем, али се Карличићева животна мудрост јако клони извесном типу идеалреализма и од њега много зависи да он идеал-реализам не схвати механички. већ ортански.